Sjedinjene Države, Izrael i Velika Britanija su među zemljama u kojima je više od polovine populacije primilo najmanje jednu dozu. U nekim državama, među kojima su Južnoafrička Republika, Pakistan i Venecuela, vakcinisano je manje od 1 odsto stanovnika. U najmanje 10 zemalja - uglavnom u Africi - niko nije vakcinisan.
Razlika u nivou imunizacije protiv koronavirusa odražava niz faktora, među kojima su kupovna moć, domaći proizvodni kapaciteti, pristup sirovini i globalni zakoni o intelektualnoj svojini.
Sjedinjene Države podržale su ukidanje zaštite intelektualne svojine za vakcine. Međutim, nije poznato da li će biti postignut globalni sporazum o tom pitanji i da li bi to pomoglo da se ubrza proizvodnja.
Covax, globalni program za isporuku vakcina, drastično kasni u realizaciji svog plana dijelom zbog zabrana koje su neke zemlje uvele na izvoz i pravljenje zaliha.
U aprilu, istraživači na američkom Univerzitetu Dukr naveli su da, čak i uz pomoć Covaxa, mnoge zemlje neće moći da vakcinišu 60 odsto građana do 2023. godine ili kasnije.
"Amerika, evropske i druge bogate zemlje su davno unaprijed naručili gotovo sve dostupne doze i sada druge države čekaju u redu, iako imaju novac da kupe vakcine", ističe Metju Kavano, ekspert za globalnu zdravstvenu politiku na Univerzitetu Georgetown.
Kina i Rusija su među zemljama koje su obećale da će donirati vakcine. Druge, među kojima su SAD i Velika Britanija, još nisu počele da dijele svoje zalihe, mada su najavile da će to uraditi. Međutim, očekuje se da će i narednih godina biti malo vakcina na globalnom nivou. "Jednostavno nema dovoljno vakcina za sve", rekao je Kavano.
