Događaj pod nazivom „Novi transatlantski politički pristup Zapadnom Balkanu“ je moderirala Heather A. Conley, viša potpredsjednica CSIS-a za Evropu i Evroaziju, koja je dobro upoznata sa dešavanjima u regionu. Panelisti su bili Peter Beyer, koordinator za transatlantsku saradnju u Ministarstvu vanjskih poslova Njemačke i izvjestilac za Zapadni Balkan u Bundestagu, te James O’Brien, potpredsjednik američke kompanije Albright Stonebridge Group. O’Brien je ranije bio diplomata State Departmenta i specijalni izaslanik predsjednika SAD za Balkan, a učestvovao je u radu na Daytonskom mirovnom sporazumu.
Na pitanje Glasa Amerike o imenovanju novog visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini (BiH), Christiana Schmidta, učesnici su odgovorili riječima podrške, a pozdravili su i odluku bivšeg visokog predstavnika, Valentina Inzka, o nametanju zakona o zabrani negiranja genocida.
„Želim čestitati visokom predstavniku Inzku na toj uredbi. Mislim da je to zaista hrabar korak kojeg je napravio na odlasku. To je kreiralo određenu nestabilnost, ali i otvara neke nove mogućnosti. To je važna tema. To je evropski način i transatlantski pristup toj temi, tako da mislim da je bio u pravu“, rekao je O’Brien.
Beyer je izjavio da Schmidt ima potpunu podršku Angele Merkel, a sličnu podršku očekuje i kada neko drugi preuzme njenu poziciju nakon septembarskih izbora u Njemačkoj.
„Postojala je ta ideja da nam više ne treba visoki predstavnik, da bismo trebali prestati s tim“, kaže Beyer. „Ali sada dolazi iskusan njemački diplomata, koji ima mnogo međunarodnog iskustva i mislim da to pokazuje i šalje snažan signal Njemačke i međunarodne zajednice da nam je stalo i da nismo odustali od regiona ni od te zemlje.“
O’Brien je rekao da postoje različiti načini na koje SAD mogu podržati Schmidta, između ostalog, sankcijama onima koji narušavaju stabilnost, za šta bi povod mogla biti nedavna izvršna uredba predsjednika Joe Bidena, uz nadu da bi se uključila i Evropska unija (EU). Jedna od mogućnosti bi moglo biti i organizovanje, kako je rekao, „snažne grupe prijatelja“ u ključnim evropskim gradovima poput Berlina, Pariza i Beča, koja bi Schmidtu davala ključnu podršku.
Panelisti su u prvi plan za rješavanje pitanja u šest zemalja Zapadnog Balkana istakli upravo važnost saradnje između SAD i Evrope.
Problemi: korupcija i zarobljenost države
Uvodno obraćanje održao je Paul Linnarz, direktor fondacije Konrad-Adenauer za SAD, koji je podsjetio na djelovanje SAD i Evrope u okončavanju sukoba na Zapadnom Balkanu, dodajući da je u proteklom periodu američka uloga bila nešto manja, ali da se Bidenova administracija obavezala na veću aktivnost.
„U SAD raste zabrinutost da EU možda neće moći sama ojačati političku i ekonomsku stabilnost na Zapadnom Balkanu. Kroz niz visokorangiranih sastanaka i samita u Evropi, Bidenova administracija je vratila ovu temu na dnevni red“, rekao je Linnarz.
O’Brien je naveo kako misli da nije važno samo da SAD podržavaju evropsku perspektivu za zemlje Zapadnog Balkana, već da rade sa Evropom kako bi tu perspektivu učinile realnijom: „Ono što čujem u šest zemalja regiona je da oni u to više ne vjeruju. Stara sovjetska poslovica glasi: mi se pretvaramo da radimo, oni se pretvaraju da nas plaćaju. Oni su se na neki način sada prestali pretvarati. I to je dovelo do rasta nekih od najgorih nacionalističkih i populističkih impulsa, ali i do nekih pozitivnih impulsa.“
Beyer je dodao kako je važno naslijeđe Merkel upravo to što je bila zainteresovana za Zapadni Balkan, uključujući i pokretanje tzv. Berlinskog procesa – inicijative o budućem proširenju EU.
Prema riječima O’Briena jedna od ključnih stvari za buduću njemačku vladu, koja će biti i test da li EU može funkcionisati, jeste pitanje otvaranja pristupnih pregovora sa Albanijom i Sjevernom Makedonijom, čemu se protivi samo Bugarska.
Učesnici su također pozdravili nedavnu odluku Albanije, Sjeverne Makedonije i Srbije o ukidanju graničnih kontrola od početka 2023. godine, uz nadu da će se inicijativi „Otvoreni Balkan“ (ranije Mini-Šengen) pridružiti Kosovo, Crna Gora i BiH. Kao važno pitanje naveli su i odnos Srbije i Kosova, uz napomenu da sadašnji dijalog nije konstruktivan i da prevashodno služi za domaće političke potrebe.
O’Brien je rekao da SAD trebaju jasno reći da ne prihvataju promjene granica na Balkanu, dodajući da su takve inicijative neozbiljne, uključujući i nedavne sa tzv. non-paperima: „Svi mi mogu objasniti narednu promjenu granica koju žele napraviti, ali niko mi ne može reći koja će biti posljednja promjena granica. Mislim da su to samo noćne more onih koji su nemarni i loše spremljeni.“
Kao ključne probleme u regionu, posebno u BiH, učesnici su naveli korupciju i zarobljenost države.
„Svi znamo šta treba uraditi. Da, njima je potrebno posredovanje, podrška u strategiji i orijentaciji, u novcu“, kaže Beyer. „Ali ponekad, tokom godina, sam se morao pitati da li akteri zaista žele sve to. Jer u nekim glavnim gradovima, da se diplomatski izrazim, onima koji su na funkcijama je prilično dobro, u ovakvoj situaciji. Obogatili su se, imaju mnogo moći i uticaja.“
O’Brien je dodao kako je pitanje za trenutne kreatore politika da li žele poremetiti takav vid komfora: „Ja bih se snažno fokusirao na zarobljenost države. Način na koji državni operativci kontrolišu velika preduzeća, ugovore i novac koji idu kroz njih, političke stranke. To su problemi kojima se EU bavila u drugim zemljama kandidatima i može se time pozabaviti i u BiH. To će promijeniti politiku i ekonomiju u zemlji i omogućiti da dođe do otvorenijeg političkog takmičenja.“
