Slučajno priznanje se čulo u dugom telefonskom razgovoru koji je agent vodio sa samim Navalnim, koji se predstavio kao visoki ruski zvaničnik koji je zahtijevao da čuje zbog čega pokušaj ubistva nije uspio. Istraživački medij Belingket je sarađivao sa Navalnim i prisluškivao taj razgovor.
Konstantin Kudrjavcev, član, kako se vjeruje, obavještajne jedinice FSB-a, u razgovoru koji je trajao 49 minuta otkrio je kako je plan atentata organizovan, a takođe je otkrio detalje o kasnijoj operaciji uklanjanja dokaza o pokušaju ubistva, koji se odigrao 20. avgusta u Tomsku u Sibiru.
Navalni je skoro umro od trovanja i prebačen je u njemačku bolnicu poslije međunarodne snažne reakcije. Testovi u Berlinu ukazali su na prisustvo novičoka u njegovom organizmu.
Prošle nedjelje, Belingket je, zajedno sa grupom medijskih partnera, razotkrio članove jedinice koja stoji iza atentata na ruskog opozicionara. Novinari su koristili podatke iz otvorenih izvora, a na "crnom tržištu" su došli do podataka sa mobilnih telefona.
Ruski lider Vladimir Putin u petak nije želio da potvrdi niti demantuje da je FSB učestvovala u pokušaju ubistva, ali se našalio da "ukoliko su željeli da ubiju Navalnog, vjerovatno bi završili posao".
Prvi kontakt
Telefonski razgovor sa ruskim agentom se odigrao 14. decembra, nekoliko sati pošto su Belingket i partneri objavili svoje prve nalaze o trovanju Navalnog. Prema njihovom izvještaju, elitna ruska obavještajna jedinica za hemijsko oružje pratila je Navalnog protekle tri godine, sve do skoro fatalnog trovanja u avgustu.
Prema Belingketu, jedinica FSB počela je da prati ruskog aktivistu, koji je odavno problem za Kremlj, 2017. godine, nakon što je objavio da će se kandidovati protiv Putina na predsjedničkim izborima.
ARHIVA - Aleksej Navalni govori na opozicionom skupu u Moskvi 20. jula 2019.
Između šest i deset agenata specijalizovanih za otrove i nervne agense pratili su Navalnog na više od 30 putovanja, prema telefonskim podacima, spiskovima putnika sa letova i drugim dokumentima do kojih je Belingket došao u zajedničkoj istrazi sa CNN, ruskim websiteom Insajder i njemačkim Špigelom.
U razgovorima sa Navalnim, Kudrjavcev je dodao značajne nove detalje o operaciji, objašnjavajući kako je poslat da ukloni dokaze. Navalni, koji se oporavlja na tajnoj lokaciji u Njemačkoj, predstavio se kao važni saradnik visokog zvaničnika ruskog Nacionalnog savjeta bezbjednosti, navodeći da je dobio zadatak da sprovede analizu trovanja i identifikuje šta je pošlo naopako.
Telefonski broj koji je koristio “maskiran” je kao da potiče iz sjedišta FSB, prema Belingketu, koji je pomogao da se stvaran broj sakrije od Kudrjavceva. Istraživač Belingketa je slušao razgovor i snimio ga.
U početeku, Kudrjavcev nije bio sklon da govori o detaljima preko telefona. Međutim, Navalni mu je, primjenjujući tipičan odsječni manir ruskih zvaničnika, rekao da je situacija hitna i da mora da završi izvještaj kako bi se razmatrao na „najvišem nivou u Savjetu bezbjednosti“.
“Na kom dijelu odeće je bio naglasak?” pitao je Navalni.
“Na gaćama”, rekao je Kudrajvcev.
Navalni je onda pitao gdje je tačno Novičok nanijet.
“Na unutrašnji dio gaća”, odgovorio je Kudrjavcev.
Novičok može da se upije kroz kožu.
Navalni se razbolio na letu kući iz Tomska ka Moskvi. Pilot je preusmjerio avion ka Omsku da bi Navalni mogao da odmah dobije pomoć ljekara, koja mu je spasila život. Kudrjavcev je u razgovoru konstatovao da avion nije promijenio putanju, “ishod bi bio drugačiji”.
“Dakle, mislim da je avion odigrao presudnu ulogu”, dodao je i zaključio:
“Nismo to očekivali. Siguran sam da je sve krenulo naopako”.
Navalni je pitao Kudrjavceva koja je doza upotrebljena i da li je ta količina bila dovoljna. Ruski agent rekao je da to nije bio problem.
“Koliko razumijem, dodali smo i malo ekstra”, rekao je.
Kudrjavcev je specijalista za hemijsko I biološko oružje, a diplomirao je na ruskoj Akademiji za hemijsku odbranu. Belingket je ustanovio da je kasnije radio u 42. centru Ministarstva odbrane - centru za istraživanja u domenu biološke bezbjednosti.
Zapadne vlade navode da je Navalni otrovan nervnim agensom sovjetske ere - novičokom - istom supstancom koju su britanski zvaničnici identifikovali da je korištena u pokušaju da se u Britaniji 2018. ubije bivši ruski špijun Sergej Skripalj.
Evropska unija je uvela sankcije šefu FSB Aleskandru Bortnikovu i visokim zvaničnicima Kremlja zbog pokušaja ubistva Navalnog.
Kasniji testovi supstanci iz organizma Navalnog, sprovedeni u francuskim i švedskim laboratorijama, potvrdili su njemački rezultat. U intervjuu za jedan njemački magazine u oktobru, Navalni je optužio Kremlj da je odgovoran za njegovo trovanje.
Nemam druge verzije toga kako je ovaj zločin počinjen, rekao je Navalni tada.
Zavjera
U ekspozeu svog izvještaja, Belingket navodi da se jedinica FSB-a koja je pratila Navalnog sastojala od šest do 10 agenata među kojima su bili ljekari I toksikolozi u kasnim 30-im i 40-im. Operacijom je komandovao vojni naučnik, pukovnik Stanislas Makšakov, koji je komunicirao sa visokim zvaničnicima u FSB-u prije i poslije Navalnovih putovanja, pokazuju podaci o razgovorima mobilnim telefonima. Vjeruje se da je Makšakov, zamenik direktora FSB-ovog Instituta za kriminalistiku prethodno radio u hemijskom institutu u zatvorenom gradu Šikani 1.
Kudrjavcev je putovao u Omsk dva puta poslije trovanja, 25. avgusta i 2. oktobra, pokazuju podaci sa letova. Telefonski podaci koje je kupio Belingket pokazuju da je bio u redovnom kontaktu sa Mašakovim prije i u trenutku kada je, kako se vjeruje, Navalni otrovan.
Aleskej Navalni objavio je fotografiju sa članovima porodice iz berlinske bolnice Čerite 15. septembra 2020. na svom Instagram nalogu @navalny
U razgovoru sa Navalnim, Kudrjavcev je nagovijestio da je Makšakov bio komandant jedinice, a operativci FSB-a Aleksej Aleksandrov i Ivan Osipov, obojica ljekari, ključni ljudi koji su nanijeli otrov na veš Navalnog u Tomsku. Za vrijeme telefonskog razgovora, Kudrjavcev je rekao da pitanja o operaciji treba da uputi Makšakovu.
Belingket
Ruski zvaničnici optužuju Belingket da je ispostava zapadnih obavještajnih službi. Međutim, osnivač Belingketa Eliot Higins odbacio je te tvrdnje u intervjuu za Glas Amerike, navodeći da Kremlj treba da pruži dokaze.
“Samo traže izgovor za sopstvenu nekompetentnost”, rekao je.
Higins dodaje da Kremlj pokušava da predstavi da ima “izuzetnu obavještajnu službu, ali da priča samo potvđuje da je nema”.
Belingket je prvo privukao međunarodnu pažnju 2018, kada je otkrio identitet ruskih obaveštajnih operativaca odgovornih za pokušaj ubistva Sergeja Skripalja u Britaniji. Muškarce koje je identifikovao Belingket kasnije je imenovala i britanska vlada.
Higins kaže da je poslije istrage trovanja Skripalja, Belingket primijetio da su ruske obavještajne službe pokušale da ojačaju svoje operacije da bi zaštitili identitet operativaca. Takođe su pokušali da postave zamke za Belingket.
“Načinili su neke pokušaje da nam otežaju posao. Problem je što je cijelio sistem kompletno truo”, kazao je za Glas Amerike.
“Zbog korupcije, imate velike baze podataka, koje bi obično bile dostupne samo osiguravajćuim kompanijama, vladinim sekretarijatima i tako dalje. I zato se podaci koji su prilično bezazleni - kao što su podaci o imovini, registraciji automobila ili spiskovi putnika aviokompanija mogu pronaći”.
Higins dodaje da nije bilo teško naći ljude spremne da prodaju podatke kako što su oni o telefonskim razgovorima.
“Tako da korišćenjem različitih informacija iz različitih izvora, možete da ih kombinujete da rekonstruišete šta se dogodilo“, objasnio je.
“Možete da koristite telefonske podatke, koji uključuju poziciju mobilnih telefona, da odredite gdje se ljudi nalaze, kada i koga zovu”, dodao je.
Higins je rekao da dok Belingket nema detalje o stvarnim razgovorima između identifikovanih operativaca FSB-a i zvaničnika koji su navodno bili umiješani u trovanje Navalnog, naglašava da je skoro nemoguće da njihovo prisustvo i praćenje opozicionog lidera nema veze sa trovanjem.
Predstavnik Belingketa kaže da kupovina telefonskih podataka na “crnom tržištu” i poziv u kojem se Navalni pretvarao da je izmišljeni visoki zvaničnik “otvara etička pitanja o metodama dobijanja podataka. Međutim, poslije interne debate, zaključili smo da ti postupci jasno spadaju u domen javnog interesa, u svjetlu izuzetnih okolnosti trovanja Skripalja i Navalnog.
Higins priznaje da jednostavni trik Aleksejevog pretvaranja da je oprativac FSB-a pružio detalje koje on i njegov tim nisu mogli da pruže kroz svu vještinu skupljanja podataka.
U slučaju Navalnog, kaže Higins, niko drugi nije obavljao istragu.
"Nijemci su rekli da su mogli da istražuju samo u slučaju da je Navalni preminuo. I jedini mogući način da zaista otkrijemo šta se dogodilo je da preduzmemo ove korake, iako oni jesu bili ekstremni”.