Linkovi

Nije moguće porediti efikasnost COVID-19 vakcina: najefikasnija je ona koju možete primiti što prije


Ilustracija

Postoji opravdana bojazan da će ljudi, zbog prezentiranih brojeva efikasnosti neke vakcine protiv COVID-19 odbijati neku vakcinu koja im je ponuđena, a ima nešto niži objavljen procenat djelotvornosti.

Ono što je u ovom trenutku bitno jeste to da što više ljudi primi bilo koju vakcinu. Kada više ljudi primi pun ciklus čak i manje efikasnih vakcina, to je zaštita u zajednici veća putem kolektivnog imuniteta. Ako samo mali broj ljudi primi vakcine za koje su objavljeni visoki procenti efikasnosti, to nas neće izvući iz ove krizne situacije.

Rezultati efikasnosti mRNA (iRNK) vakcina poput Pfizer/BioNTech vakcine Comirnaty (95%) ili Modernine (94.1) vakcine zaista su postavili prečku visoko. Zapravo su čak i na neki način „razmazili“ korisnike da im sve ispod ovih rezultata nije „efikasno“. Međutim, vakcine protiv COVID-19 koje imaju dozvolu za upotrebu ili dozvolu za hitnu upotrebu imaju efikasnost jednaku ili veću od one koju imaju vakcine protiv sezonske gripe (koja varira između 40 i 50%). Efikasnost vakcine protiv morbila, zaušnjaka i rubeole, MMR, date u dvije doze iznosi 97% protiv morbila i oko 88% protiv zaušnjaka. I vakcine protiv gripe i vakcine protiv morbila, zaušnjaka i rubeole se smatraju jako efikasnim.

Ovi brojevi znaju dovoditi u zabludu, ako se ne zna šta zapravo predstavljaju i na koji način se za pojedine vakcine došlo do njih u istraživanjima. Efikasnost vakcine, izražena u procentima predstavlja procenat smanjenja incidencije bolesti u vakcinisanoj skupini u odnosu na nevakcinisanu skupinu pod optimalnim uslovima koji podrazumijevaju provođenje istraživanja u randomiziranim kliničkim studijama, gdje jedna grupa prima placebo, a druga pravi medicinski preparat. Dakle, ovi podaci se odnose na grupu, ne na pojedinca. Unutar grupe, moguće je da neke osobe dobiju bolest iako su vakcinisani a ne da vakcinisana osoba ima određen procenat mogućnosti da dobije bolest.

Da li će neko ko je vakcinisan ipak biti zaražen zavisi od mnogo faktora, a jedan od najvažnijih je visina transmisije virusa. U sredinama gdje je virus jako prisutan i broj slučajeva infekcije, i smrtnih slučajeva visok, i poptpuno vakcinisna osoba ima veliku mogućnost da se zarazi, mada je ta mogućnost nešto manja nego kao kod nevakcinisanih. Također, efikasnost vakcine ovisi i o tome koliko je ljudi u populaciji vakcinisano –što je taj broj veći, to je manja mogućnost kretanja virusa s domaćina na domaćina, a time je manja i mogućnost zaraze. Veliki broj vakcinisanih ljudi doslovno može presjeći transmisiju virusa. Još uvijek naučnici utvrđuju koliko vakcine protiv COVID-19 presijecaju transmisiju, ali za sada znamo da AstraZeneca vakcina Vaxzevria za 67% smanjuje transmisiju. Čekaju se rezultati i za druge vakcine.

Nadalje, postoje i ljudi čiji oganizam ne reagira na vakcinu ni nakon dvije doze – jednostavno ne stvaraju antitijela. Ovaj fenomen je zabilježen s drugim vakcina, poput vakcina MMR i one protiv hepatitisa B, pa treba računati i da se može dogoditi i s ovim novim vakcinama.

Nadalje, procenti efikasnosti različitih vakcina se ne mogu porediti. To je zbog različitog dizajna studija koje su procjenjivale njihovu efikasnost. Recimo, dizajn studije za AstraZeneca vakcina je uključivao PCR testiranja učesnika studije, čime je otkrivano znatno više slučajeva, jer su otkrivani i oni bez simptoma.To znači da ova vakcina može izgledati kao manje efikasna. S druge stane Pfizer/BioNTech i Moderna su bilježili samo simptomatske slučajeve koje su potvrđivale testom, ali to znači da su im asimptomatski prolazili ispod radara.

Zatim Pfizer je u saopštenju iz decembra 2020. te studiji objavljenoj u NEJM, izvijestio kako „podaci 43.448 sudionika, od kojih je polovica primila BNT162b2 (Comirnaty), a polovica placebo, pokazali su da se kandidat za vakcinu dobro podnosi i pokazali 95% efikasnost. u prevenciji COVID-19 u osoba bez prethodne infekcije 7 dana ili više nakon druge doze.“ Studija je vođena u julu i avgustu 2020, i rezultati se odnose na praćenje ovog perioda. Nedavno je Pfizer izašao i sa jako dobrim vijestima da je utvrđeno da imunitet nakon ove vakcine traje i šest mjeseci, što znači da su sada naučnici sigurni da ova vakcina štiti i šest mjeseci, a da dobijemo dokaze da li štiti duže, moraćemo još malo čekati. Ali istovremeno, podaci o efikasnosti Pfizer vakcine nakon 6 mjeseci su s 95% „pali“ na 91% i time imamo i realniju sliku efikasnosti ove vakcine.

Ovo nipošto ne znači ni da su u Pfizer „namještali podatke“, niti da je njihova vakcina sada „lošija“ – samo znači da je potrebno da prođe neko vrijeme da bismo imali realnie podatke o imunogenosti i efikasnosti vakcina uopšte.

Efikasnost vakcine ne zavisi ni samo od dizajna studije niti od vremenske distance. Zavisi i od epidemiološke situacije koja je vladala u trenutku kada su studije provođene. Pfizer i Moderna su svoje studije provodili u ljeto 2020. kada su širom svijeta bili na snazi lokdauni, zaključavanja. Johnson&Johnson je provodio svoje istraživanje u decembru, kada je je uveliko bilo došlo do popuštanja mjera i transmisija se povećala. Dakle, Johnson&Johnson je ispitivao svoju monodoznu vakcine u daleko nepovoljnijoj situaciji, koja je možda bliža stvarnosti i više sudionika njihove studije je bilo u situaciji da se zarazi.

Sem toga, J&J studija je obuhvatila i vrijeme kada su se novi sojeve raširili i upravo je to razlog šireg raspona efikasnosti ove vakcine – od 57% u Brazilu, gdje hara soj P.1. do 72% efikasnosti na nekim drugim grupama.

Također, bitno je istaći i efikasnost vakcine nakon prve doze, posebno efikasnost u sprečavanju hospitalizacija. Studija na 5.4 miliona ljudi, u formi preprinta pokazuje da tri nedjelje nakon prve doze Pfizer vakcine, vjerovatnoća da vakcinisana osoba završi na hospitalizaciji opada za 85% u poređenju s nevakcinisanima. Ova preprint studija je pokazala da su ti brojevi još bolji za AstraZeneca vakcinu Vaxzevria i da dolazi do 95% smanjenja hospitalizovanih u grupi koja je vakcinisana prvom dozom u odnosu na nevaksinisane. Potrebno je naglasiti da preprint studije još nisu recenzirane i da je potrebno čekati njihovo objavljivanje u relevantnoj naučnoj literaturi, ai preliminarno objavljeni rezultati obećavaju.

Čak i ako vakcinisani obole, vakcine drastično reduciraju potrebu za bolničkim liječenjem, a za sada vlada mišljenje da vakcine 100% reduciraju rizik od smrtnog ishoda. To je zapravo ono što nas zanima: da osoba koja se vakciniše neće postati dio statistike smrtnih slučajeva. Najefikasnija vakcina je ona koju možete primiti što prije.

Komentari

XS
SM
MD
LG