Najnovije
Trumpova administracija odustala od novog pravila za strane studente
Trumpova administracija, suočena sa osam federalnih tužbi i protivljenjem stotina univerziteta, odustala je od novog pravila prema kojem bi strani studenti morali da napuste SAD ili da se upišu u drugu školu ako bi im predavanja bila samo online zbog koronavirusa.
Odluka je saopštena na početku sudskog pretresa, održanog po tužbi koju su protiv sporne mjere podnijeli Univerzitet Harvard i Institut za tehnologiju Massachusetts (MIT).
Okružni sudija u Massachusetts Allison Burroughs saopštila je da su federalne imigracione vlasti pristale da povuku naredbu donesenu 6. jula i da "se vrate na status kvo".
Advokat koji zastupa Sekretarijat za unutrašnju bezbjednost i Agenciju za imigraciju i carine samo je rekao da je navod sudije tačan.
U tužbi, Harvard i MIT naveli su da je novo pravilo o stranim studentima doneseno nezakonito i da je suprotno ranijim smjernicama federalnih imigracionih zvaničnika o tome da će ograničenja na online obrazovanje biti suspendovana tokom pandemije.
Trumpova administracija je prethodno saopštila da će strani studenti koji od septembra predavanja budu pohađali samo online morati da napuste SAD, dok istovremeno pritiska škole i univerzitete da od septembra obnove nastavu normalno.
Međutim, neki univerziteti, poput Harvarda, su već saopštili da će predavanja u jesenjem semestru biti online.
Američki koledži saopštili su da bi nova mjera administracije ugrozila bezbjednost studenata i nanijela finansijsku štetu školama. Mnoge škole zavise od školarine koju plaćaju strani studenti, a neke bi izgubile milione dolara da je mjera sprovođena.
U SAD je u generaciji 2018/19 studiralo oko 1,1 milion stranih studenata, prema podacima State Departmenta i Instituta za internacionalno obrazovanje, što čini oko 5,5 odsto ukupnog broja studenata u toj generaciji.
See all News Updates of the Day
Zatvara li Evropska unija vrata pred Srbijom?
Protivljenjem da Ohridski sporazum i njegov Aneks postanu deo pregovaračkog poglavlja 35 Srbija sebi zatvara vrata članstva u Evropskoj uniji, kaže za Glas Amerike Robert Kuper - bivši posrednik u tehničkom dijalogu Kosova i Srbije.
Tim stavom, penzionisani britanski diplomata reagovao je na tvrdnju predsjednika Srbije Aleksandra Vučića, da bi uključivanje u pregovarački okvir dokumenata o kojima su se Kosovo i Srbija usaglasili u prvoj polovini 2023, značilo da unija zatvara vrata Srbiji.
Inače, poglavlje 35 u pristupnim pregovorima Srbije obuhvata susjedske odnose - odnosno regulisanje relacija sa Kosovom koje je od Srbije proglasilo nezavisnost 2008.
„Evropska unija ne želi da bude dio problema, već da ga riješi. Njena misija je da sve članice unije imaju neku vrstu, ne normalnih, već supernormalnih odnosa sa svojim susjedima“, ukazao je Kuper koji je tehničkim dijalogom Kosova i Srbije posredovao između 2011. i 2012.
Razgovori dvije strane otpočeli su pošto je Međunarodni sud pravde, na zahtjev Srbije - 2010. odlučio da proglašenjem nezavisnosti Kosova nije prekršeno međunarodno pravo.
Unija ne želi podjele
„Ideja da uvedete Srbiju u Evropsku uniju, dok odbija da prizna nezavisnost svog susjeda i prihvati ga kao zasebnu državu - nije u srži Unije. To bi učvrstilo podjele između Srbije i Kosova. Ono što mi želimo je da te podjele nestanu“, rekao je Kuper za Glas Amerike.
Evropski savjet bi na samitu evropskih lidera krajem naredne sedmice trebalo da se izjasni o zaključcima o proširenju – dokumentu kojim su obuhvaćeni Crna Gora, Srbija, Sjeverna Makedonija, Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Turska, Moldavija i Guzija.
U nacrtu u koji je Glas Amerike imao uvid preporučeno je da Ohridski sporazum i njegov aneks, kojima su definisani koraci na putu normalizacije odnosa Kosova i Srbije, budu uvršćeni u očekivanja i obaveze obje strane.
„Očigledno je da ovde dominira osećaj hitnosti. Niko se više i ne sjeća kada su dvije strane postigle neki značajniji iskorak u razgovorima“, primjećuje Kuper - podsjećajući na predstojeće izbore za sastav Evropskog parlamenta koji će se održati u junu 2024.
Početak godine i postizanje Ohridskog sporazuma ulivali su dozu optimizma da bi u više od decenije dugom dijalogu Kosova i Srbije, sa krajnje promjenjivim učinkom, moglo da bude rezultata.
Međutim, umesto toga održano je nekoliko neuspešnih susreta i razmjenjivana je oštra retorika. Tamnu senku na sva nastojanja bacio je oružani napad Srba na kosovske policajce, u selu Banjska, na sjeveru Kosova. Prema zvaničnim podacima ukupno je bilo četiri žrtve, tri na strani napadača i jedan pripadnik kosovske policije.
Normalizacija dio pristupnog procesa
“Evropska unija je uvijek ukazivala da je pravno obavezujući sveobuhvatni sporazum o normalizaciji - deo pristupnog puta dve zemlje Srbije i Kosova. To je manje relevantno u slučaju Kosova, jer trenutno nema izgleda za članstvo - pošto pet država članica EU ne priznaje njegovu nezavisnost”, objašnjava za Glas Amerike Tobi Vogel - iz briselskog nevladinog Savjeta za politiku demokratizacije.
Vogel podvlači da je aktuelni trenutak mnogo važniji za Srbiju - koja je prešla izvjesnu razdaljinu u pristupnom procesu.
“Još od postizanja Ohridskog sporazuma stav Evropske unije, iako je predsjednik Vučić odbio da ga potpiše, je da se radi o pravno obavezujućem sporazumu. Riječ je o dokumentu na čije poštovanje su se obje strane usmeno obavezale. Ovo je trenutak kada će to biti provjereno”, ukazao je Vogel.
Briselski stručnjak podvlači da mu je nesaglasje predsjednika Srbije razumljivo – s obzirom na to da je odbio da potpiše Ohridski sporazum i njegov aneks.
“Međutim, nije potrebna njegova saglasnost - Evropska unija u poglavlje 35 može da ga uvrsti samostalno. Djeluje mi kao da Evropska unija, na neki način, pokušava da ga privoli da prihvati Ohridski sporazum – kao nešto opipljivo, jer toga do sada nije bilo. Nijedna strana nije djelovala u skladu sa tim – bilo je to, do sada, mrtvo slovo na papiru”, kaže Vogel.
Aktuelni tonovi iz Beograda aktuelizovali su i nedoumicu da li je Aleksandar Vučić, prvi put javno, iskazao mogućnost ili pak spremnost Srbije, da prekine ili obustavi pregovore sa Evropskom unijom o članstvu – otpočele još u januaru 2014. godine?
“Potpuno je jasno da se stvari nikuda ne kreću. Ali ne bih mogao da govorim o mogućnostima potpunog prekida. Moguće je, međutim, dodatno usporavanje kao u slučaju Turske”, ukazuje penzionisani diplomata Robert Kuper, podsjećajući na državu koja je pristupne pregovore sa unijom počela 1987. godine – bez gotovo ikakvih opipljivih rezultata.
Uniji dovoljan jedan Orban
“Potrebno je i da primijetimo da Srbija trenutno ne djeluje kao kredibilan kandidat za članstvo u Evropskoj uniji. Dovoljan joj je jedan Viktor Orban. Srbija je po formi demokratija, ali da li je u stvarnosti… Da li su mediji slobodni i imaju li im svi podjednak pristup… Da li će u skoroj budućnosti neka druga partija naslijediti vladajuću? Rekao bih da ne”, kaže Kuper.
Gotovo paraleleno sa procesom izjašnjava institucija Evropske unije o zaključcima o proširenju, Srbiju tokom predstojećeg vikenda iščekuju novi vanredni parlamentarni i lokalni izbori. Da li se oštrijim stavom o Evropskoj uniji – predsednik Srbije obraćao biračima Srpske napredne stranke, koju podržava, i sa čijeg se čela nedavno povukao?
“Aleksandar Vučić se na veoma uspješan način održava na vlasti u odnosu na svoje konkurente. Predstojeće izbore koristi kao priliku da potvrdi naredne korake koje planira da preduzme, što je interesantno, jer mislim da se nije konačno opredijelio u vezi sa svima njima. Želi da bude siguran da će ostati na vlasti. Ukoliko uspije da obezbijedi dovoljno podrške da primijeni teške odluke – ultranacionalistička struja će morati da se pomiri sa tim. U suprotnom, može se suočiti sa posljedicama – što se već dešavalo drugim političkim liderima u Srbiji”, objašnjava za Glas Amerike Ričard Kremer - saradnik američkog Instituta za spoljnopolitička istraživanja (FPRI).
Kinesko-ruska alternativa, balansiranje i fondovi
Američki stručnjak Vučićeve kritike na račun Evropske unije ocjenjuje kao nefer – ukazujući na napore šefice Evropske komisije Ursule fon der Lajen da Srbiju, kako kaže, približi što je više moguće.
Alternativa eurointegracijama bi, kako podvlači, bio smjer ka istoku i upućenost na države poput Kine i Rusije - koje su, kako precizira Kremer, u Strategiji nacionalne bezbednosti aktuelne američke administracije označene kao protivnik i direktni neprijatelj.
Iskazana nastojanja za približavanjem Srbije evropskim vrijednostima, ali i izdašni novčani fondovi – Tobiju Vogelu govore da se predsjednik Srbije, samo u trenutku, služio nešto oštrijom retorikom govoreći o Evropskoj uniji.
"Pitam se zašto bi bilo kakvo zaoštravanje bilo u Vučićevom ili interesu Srbije… Sve dok uspijeva da izbalansira svoje političko usaglašavanje sa Kinom i Rusijom i uglavnom, na riječima zasnovano, opredeljenje članstvu Srbije u Evropskoj uniji i novac”, ukazuje briselski analitičar.
“Ono što bi za mene imalo smisla je da bude težak na riječima, da se koristi oštrom retorikom u odnosu na EU – zarad lokalne medijske scene koja je nemilosrdna u njenom omalovažavanju. Pričama da se unija suočava sa ambisom i raspadom – u trenutku kada članstvo podržava 30 odsto građana, naspram 50 procenata u drugim državama Zapadnog balkana. Dakle, zašto bi se odrekao svega onoga što mu je omogućilo da učvrsti svoju vlast u Srbiji?”, zaključuje za Glas Amerike Tobi Vogel stručnjak nevladinog Savjeta za politiku demokratizacije.
Zaključke o proširenju Evropske unije planirano je da 12. decembra usvoje ministri za evropska pitanje na sastanku Saveta opštih poslova. Potom bi trebalo da ih potvrdi Evropski savjet na samitu evropskih lidera koji se održava 14. i 15. decembra.
Pucnjava na univerzitetu u Las Vegasu: Nezaposleni profesor ustrijelio troje
U pucnjavi u kampusu Univerziteta Nevada u Las Vegasu ubijeno je troje ljudi, jedna osoba je teško ranjena, a osumnjičeni je pronađen mrtav, saopštila je lokalna policija.
Napad se desio malo prije podneva, poslije čega su brojne policijske ekipe stigle u kampus, koji se nalazi nedaleko od najlukzusnijeg dijela Las Vegasa sa hotelima i kazinima. Studenti su se odmah zabarikadirali u učionice.
Vlasti su saopštile da je opasnost prošla oko 40 minuta poslije prve prijave da je došlo do pucnjave. Policija nije objavila identitet napadača niti motiv napada.
Naoružani napadač bio je profesor koji je bezuspješno tražio posao u školi, rekao je službenik za provođenje zakona koji je direktno poznavao istragu za Associated Press. Ranije je radio na Univerzitetu Istočne Karoline u Sjevernoj Karolini, rekao je zvaničnik, koji je govorio pod uvjetom anonimnosti jer nisu bili ovlašteni da javno objave informacije.
Pucnjave su se dogodile u gradu koji još uvek nosi ožiljke od napada u kazinu Mandalaj Bej u oktobru 2017. u kojem je ubijeno 60 ljudi, a na stotine je ranjeno. U policijskom saopštenju na društvenoj mreži X navodi se da su tri osobe poginule, a da je četvrta u stabilnom stanju u bolnici.
Upozorenja su poslata širom kampusa nakon što su je policiji prijavljeno prisustvo napadača u 11:45, rekao je Adam Garsija, zvaničnik univerzitetske policije. On je kazao da su policajci pronašli i "sukobili" se sa osumnjičenim, koji je sada mrtav. Nije odmah jasno kako je osumnjičeni poginuo.
Studenti i profesori u kampusu od 30.000 ljudi zabarikadirali su se u učionicama i domovima.
Student Džon Haris čuo je ono što je kasnije shvatio da je pucanj iz vatrenog oružja dok je izlazio iz automobila u garaži stambenog kompleksa u kampusu. U liftu, Haris je rekao da je dobio poruku upozorenja za hitne slučajeve sa univerziteta.
„Nisam bio siguran u šta da vjerujem“, rekao je 21-godišnji Haris , koji se na kraju sklonio u studentski dom prijatelja. „Ali kada sam sišao na ulicu i video da je gomila policajaca na parkingu kod studentskog udruženja, znao sam da je ono što sam čuo bio pucanj i da ovo nije bila vježba”.
Profesorka Kevani Martin se sklonila ispod stola u svojoj učionici, gdje su se sa njom sklonili još jedan član fakulteta i tri studenta.
"Bilo je zastrašujuće, ne mogu ni da počnem da objašnjavam", rekla je Martin. „Pokušavala sam da ostanem smirena zbog studenata i da ne plačem, ali ne želim više nikada da doživim takve emocije.“
Martin je rekla da je slala poruke prijateljima i voljenima, nadajući se da će dobiti vijest da je osumnjičeni priveden. Kada je drugi profesor došao u sobu i rekao svima da se evakuišu, pridružili su se desetinama ostalih koji su izjurili iz zgrade. Martin je ubacila učenike u auto i odvezla ih iz kampusa.
„Kada smo se udaljili od UNLV-a, parkirali smo se i sjedili u tišini“, rekla je ona. "Niko nije rekao ni riječ. Bili smo u potpunom šoku."
Univerzitet je na društvenoj mreži X saopštio da je ubica bio u Bim holu, gdje se nalazi UNLV poslovna škola Li, kao i da je policija reagovala na dodatni izvještaj o pucnjavi u obližnjem studentskom udruženju.
Policija Las Vegasa objavila je na X-u da je osumnjičeni "lociran i da je preminuo" oko 40 minuta nakon što je objavljeno prvo upozorenje.
Studenti i zajednica su upozoreni na hitan slučaj putem univerzitetske objave na X-u.
"Ovo nije test", navodi se u objavi univerziteta. "BJEŽI-SAKRIJ SE-BORI SE".
Student Metju Felsenfeld kazao je da su on i 12 drugova iz klase zabarikadirali vrata u zgradi u blizini studentskog udruženja.
„To je trenutak kada pozovete svoje roditelje i kažete im da ih volite“, rekao je Felsenfeld, 21-godišnji student novinarstva.
Rekao je da nije čuo pucnjavu niti da je vidio da je neko povrijeđen, ali je kazao da je vidio kroz prozore dok je policija spremala da uđe u susjednu zgradu. Nedugo zatim, došla je policija i izvela ih.
Pjer Leskur, student UNLV-a, vozio se biciklom od kuće do kampusa na sastanak kada je rekao da je oko 10 policijskih automobila prošlo pored njega.
„Vozili su prebrzo i nije bilo Hitne pomoći, samo policajci. Očigledno je bila pucnjava“, rekao je Leskur. "Ne može biti nešto drugo."
UNLV kampus površine 135 hektara je manje od pet kilometara istočno od glavne turističke zone Las Vegasa.
Kao odgovor na pucnjavu u kampusu, Federalna uprava za avijaciju je zaustavila sve letove koji dolaze na međunarodni aerodrom Hari Rid. Univerzitet je otprilike tri kilometra sjeverno od aerodroma.
Nastava je otkazana na univerzitetu, a košarkaška utakmica UNLV-a na Univerzitetu u Dejtonu u Ohaju, otkazana je u srijedu uveče zbog pucnjave u Las Vegasu.
Samit Turska - Grčka nakon godina napetosti
Turski predsjednik Recep Tayyip Erdoğan posjećuje Grčku u četvrtak radi sastanka na vrhu s grčkim premijerom Kyriakosom Mitsotakisom. Susret dolazi nakon godina napetosti koje su ih dovele na rub rata.
PIC: Građani spremni za EU, neki političari još ne
Visoki predstavnik Christian Schmidt kazao je nakon dvodnevne sjednice Vijeća za provedbu mira da međunarodna zajednica čvrsto podržava Bosnu i Hercegovinu, ali da je proces integracije EU tek počeo, što će zahtjevati mnogo aktivnosti političara.
Ljudska prava u BiH: Svakodnevno kršenje, aktivisti bez instritucionalne zaštite
BiH nazaduje u pogledu kršenja ljudskih prava poručuju predstavnici Helsinškog parlamenta građana BL i Kuće ljudskih prava koji su povodom 10. decembra, Dana ljudskih prava predstavili i izvještaj o braniteljima ljudskih prava u BiH.
