Linkovi

Studija: Kriza nejednako pogađa finansije Amerikanaca


Sekretarijat za zapošljavanje Ilinoisa u Čikagu (Foto: AP)

Kristal i Kris Martin preskočili su plaćanje nekoliko računa za kuću u radničkom gradiću blizu Flinta i skupljaju sitninu da bi sastavili kraj sa krajem, dok se ne vrate na posao. U Vindzoru, u Konektikatu, porodica En Drus otkazala je planove za sređivanje kuće, žele da budu oprezni sa novcem, jer su i dalje finansijski obezbijeđeni.

Dok se nastavlja pandemija, nove ankete pokazuju da ona ima različite efekte na finansijsko stanje Amerikanaca. Neki su izgubili prihode ili se muče da plate račune na vrijeme, uglavnom Latinoamerikanci, Afroamerikanci i omladina. Drugi, uglavnom fakultetski obrazovani i stariji Amerikanci, prešli su na rad od kuće, a ekonomske posljedice usljed pandemije, osjetili su u opadanju vrijednosti svojih investicija.

"Sve je nekako frustrirajuće", kaže Kristal Martin, koja je izgubila posao menadžerke u martu, pa je čekala 10 nedjelja na prvu uplatu pomoći za nezaposlene. Njen suprug je rentgen tehničar u bolnici u Flintu, bio je bez posla mjesec dana, onda je uzeo roditeljsko odsustvo, jer je Kristal rodila bebu u julu, da bi smanjio šanse da unese virus u kuću.

Kristal i Kris Martin ispred kuće, a jedno od šestoro dece viri kroz vrata (Foto: AP/Tammy Webber)
Kristal i Kris Martin ispred kuće, a jedno od šestoro dece viri kroz vrata (Foto: AP/Tammy Webber)

"Počeli smo da trošimo štednju i da računamo koliko će nam potrajati", kaže Martin, dodajući da par zajedno ima šestoro djece i nisu sigurni da li će kompanija koja im je dala kredit za kuću, dodati na račun iznos novca koji su propustili da uplate ili će tražiti sve na kraju godine.

Skoro četvrtina Amerikanaca kaže da su izgubili štednju, a isto toliko da su izgubili prihode, prema najnovijoj Studiji o o odgovoru na pandemiju, koju je sproveo NORC centar na Univerzitetu Čikaga. Oko 2 od 10 osoba su izgubile posao, a druga dva ispitanika od 10 kažu da su sebe stavili u rizik izlaganja virusu da bi se vratili na posao.

Anketa takođe pokazuje da je trećina Amerikanaca prijavila da se pandemija negativno odrazila po njihove investicije. Četvrtina njih je rekla da su morali da promijene poslovnu rutinu, uključujući rad od kuće.

Tako je i Drus, koja kaže da su ona i njen suprug Džejms veoma srećni što imaju dobro plaćene poslove. Ona je konsultantkinja u osiguravajućoj kući, a on radi u investicionom fondu, koji dozvoljava rad od kuće.

Iako se osjećaju finansijski stabilno, štede što više mogu, žele da provedu odmor na plaži u avgustu sa dvojicom sinova, ali svjesni su da se sve može promijeniti.

"Znam da zvuči nenormalno privilegovano, ali osjećam da imam 100 posto sreće", kaže Drus.

Anketa pokazuje disparitet materijalnog stanja tokom pandemije u odnosu na rasu i porijeklo, godine i obrazovanje.

Više fakultetski obrazovanih Amerikanaca izgubilo je investicije, 45 odsto prema 28 odsto onih koji nemaju fakultet. Amerikanci bez diplome su morali da odlože plaćanje računa, njih 26 odsto, u odnosu na 10 odsto onih koji imaju fakultetsko obrazovanje.

Hispano i Afroamerikanci su više od bijelaca gubili prihode, prva grupa 42 odsto, druga 32 odsto u odnosu na 21 odsto, i morali su da odlažu plaćanje računa (38 i 35 odsto, u odnosu na 14 odsto).

U populaciji Latinoamerikanaca, njih 31 odsto navelo je da su morali da se vrate na posao, uz rizik da obole, u odnosu na 18 odsto bijelaca.

Mlađi Amerikanci su više gubili poslove i bili u riziku da obole, ili da nemaju da plate račune, dok su stariji gubili investicije.

Pored efekata koji se mogu mjeriti dolarima i centima, anketa pokazuje da je pandemija uticala na mentalno zdravlje nacije, jer su oni koji su gubili prihode, štednju i nisu imali za račune, pod ogromnim stresom.

Tom Smit, direktor Centra za izučavanje politike i društva u NORC i glavni istraživač ove studije, kaže da se ljudi osjećaju usamljenije više nego što se očekivalo, iako su neke mjere protiv širenja koronavirusa reklaksirane, a privreda se otvara. To može biti zato što su ljudi i daje nastavili da se uzdržavaju od normalnih aktivnosti, vjerovatno zbog finansija ili nisu još spremni da pokušaju da se vrate u normalan život, jer se i dalje plaše infekcije.

Dodatno na neizvijesnost i anksioznost može uticati i činjenica da mnoge inicijative da se pomogne ljudima u krizi, kao što su nadoknade za nezaposlenost ili moratorijum na izbacivanje iz stana ili ukidanje komunalija i struje onima koji ne plaćaju, uskoro ističu, kaže Džoj Piterman iz Vojske spasa u Flintu.

Njena organizacija zabilježila je za 25 odsto uvećanu potrebu za pomoć tokom pandemije, uglavnom ljudi koji su bili primorani da prvi put traže pomoć, a mnogi od njih i dalje rade.

"Jednostavno nemaju dovoljno novca da plate račune, jer rade manje sati i za manje para", kaže Piterman, koja vjeruje da će se to povećati narednih mjeseci.

"I dalje ćete imati kiriju, komunalije, novac za kola, osiguranje i telefon. I dalje ćete morati da hranite djecu".

Anketa je urađena među 2.012 punoletnih ispitanika od 22. juna do 6. jula novcem iz Nacionalne naučne fondacije. Koristi reprezentativni uzorak NORC koji predstavlja američku populaciju, sa mogućnošću greške do 3 odsto.

Komentari

XS
SM
MD
LG