Linkovi

Slanje zapadnih trupa u Ukrajinu: Šta je bila Macronova ideja?


Predsjednik Francuske Emmanuel Macron (Foto: Gonzalo Fuentes/Pool via AP)
Predsjednik Francuske Emmanuel Macron (Foto: Gonzalo Fuentes/Pool via AP)

Francuski predsjednik Emmanuel Macron ostao je usamljen na evropskoj sceni ove nedelje nakon što je rekao da se ne može isključiti mogućnost slanja zapadnih trupa u Ukrajinu, a taj komentar je izazvao negodovanje drugih lidera.

Francuski zvaničnici su kasnije pokušali da razjasne Macronove primedbe i suzbiju reakcije, istovremeno insistirajući na potrebi da se pošalje jasan signal Rusiji da ne može da pobijedi u Ukrajini.

Kremlj je upozorio da bi, ukoliko NATO pošalje vojsku, direktan sukob između alijanse i Rusije bio neizbježan. Ruski predsjednik Vladimir Putin rekao je da bi takav potez doveo svijet u opasnost od globalnog nuklearnog sukoba.

Evo pogleda na Macronove komentare i njegovu strategiju.

Macronove izjave, reakcije saveznika

Macron je izneo mogućnost da zapadne vojske pomognu Ukrajini, govoreći na konferenciji za novinare poslije sastanka 20 šefova evropskih država i drugih zapadnih zvaničnika u Parizu.

Macron je rekao da nije bilo konsenzusa o slanju trupa na zvaničan, odobren način, „ali u smislu dinamike, ništa se ne može isključiti“.

Tačan signal koji je Macron pokušavao da pošalje ostaje nejasan, ali „to nije rečeno slučajno“, rekao je Phillips O'Brian, profesor strateških studija na Univerzitetu Sant Andrews u Škotskoj.

„To bi moglo biti malo upozorenje“ Rusiji ili „može biti da bi se to moglo dogoditi, pa ljudi treba da se pripreme za to“, rekao je O'Brien.

Macron je bio jasniji kada je govorio o evoluciji stavova evropskih lidera otkako je Rusija započela invaziju u februaru 2022. „Podsjećam vas da su pre dvije godine mnogi ljudi za ovim stolom govorili: ponudićemo vreće za spavanje i šljemove, a danas govore: treba da radimo brže i jače da dobijemo rakete i tenkove“.

Ubrzo poslije toga, zvaničnici Njemačke, Poljske i drugih zemalja koje su učestvovale na sastanku u Parizu pokušali su da se distanciraju od Macronovih komentara, rekavši da neće slati trupe u Ukrajinu. Šef NATO-a, generalni sekretar Jens Stoltenberg, rekao je za AP da "nema planova za borbene trupe NATO-a" na terenu.

Francusko pojašnjenje

Francuski ministar odbrane Sebastijen Lekornu rekao je da je u središtu diskusije o mogućem slanju zapadnih trupa u Ukrajinu bilo njihovo korištenje za operacije razminiranja i vojne obuke, daleko od linija fronta, a ne „slanje da vode rat protiv Rusije“. On je rekao da iz diskusije nije došlo do konsenzusa.

Ministar spoljnih poslova Stefan Sežurn rekao je da ova vrsta vojnog prisustva neće „preći prag ratobornosti“.

Francuski diplomata koji je upoznat sa pariskim pregovorima i želi da ostane anoniman, rekao je da je cilj takođe bio da se „pošalje signal predsjedniku Putinu da je to sada opcija i da ne može da računa na to da nijedan od ukrajinskih saveznika nikada neće biti raspoređen tamo”.

Macron „nije isključio nijednu opciju iz jednostavnog razloga: kao što smo vidjeli, postoje razne stvari koje su bile isključene prije dvije godine, ali danas više nisu“, rekao je anonimni diplomata.

Pariz je rekao da će se razgovori sa zemljama saveznicama nastaviti na sastancima evropskih ministara spoljnih poslova i odbrane koji će biti utvrđen kasnije.

Evolucija Macronovih stavova o Rusiji

Poslije invazije Rusije na Ukrajinu, Makron je u početku držao otvorene kanale komunikacije sa Putinom.

On je u junu 2022. rekao da je ruski predsjednik napravio „historijsku grešku“, ali da svjetske sile ne bi trebalo da „ponižavaju Rusiju, tako da kada borbe prestanu, možemo zajedno da izgradimo izlaz diplomatskim putem“. Ova primjedba izazvala je oštre kritike Ukrajine i mnogih francuskih saveznika.

Macron je posljednji put razgovarao sa Putinom u septembru 2022; od tada je javno zauzeo oštriji stav.

Njegovi komentari u ponedeljak su očigledno imali za cilj da „zvone za uzbunu“, rekao je Fransoa Hajzbur, analitičar odbrane na Međunarodnom institutu za strateške studije sa sjedištem u Londonu.

„Ipak, vjerovatno se nisu očekivali neki negativni efekti konferencije za novinare“, rekao je Hajzbur. „Stiče se utisak da su se (Francuzi) odvažili da budu različiti, uz rizik da budu pogrešno shvaćeni“.

Rusija viđena kao agresivni neprijatelj

Iznoseći svoj slučaj, Macron je izrazio zabrinutost zbog toga što je Rusija „postajala oštrija poslednjih mjeseci“.

On je naveo smrt ruskog opozicionog lidera Alekseja Navalnog, represiju nad ruskom opozicijom i žestinu borbi duž linije fronta u Ukrajini.

Francuska vlada je nedavno otkrila da su ruske snage zaprijetile da će oboriti francuski osmatrački avion koji patrolira u međunarodnom vazdušnom prostoru iznad Crnog mora. I ranije ovog mjeseca optužila je Rusiju za širenje dezinformacija širom Evrope.

Kršenje ruku oko Rusije u Evropi dolazi usred zabrinutosti da će SAD odbiti podršku Ukrajini. Evropski zvaničnici su takođe zabrinuti da bi bivši predsjednik Donald Trump mogao da bude ponovo izabran kasnije ove godine i potencijalno promijeni kurs američke politike na kontinentu.

„Naša bezbjednost kao Evropljana je u pitanju“, rekao je Macron. „Da li svoju budućnost treba da delegiramo američkim biračima? Moj odgovor je ne, bez obzira na glasanje“.

Kakva god da je Macronova poruka bila, neki analitičari kažu da je on možda probušio isporuku.

Macron želi da pošalje signal snage Rusiji. Ali da bi odvraćanje djelovalo, ono mora da bude kredibilno“, rekla je Jana Puljerin, šefica berlinskog Evropskog saveta za spoljne odnose, međunarodnog trusta mozgova. „On je nepotrebno unio potencijal za podjelu u NATO-u".

XS
SM
MD
LG