Dva dana pošto je u ruskim raketnim napadima na ukrajinske gradove poginulo 19 osoba, a više od 100 je ranjeno, generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg pozvao je da se Ukrajini pošalje više sistema za PVO.
"Potrebno nam je više tipova za odbranu iz vazduha - kratkog, dugog dometa, dronova", rekao je Stoltenberg na početku samita.
Takođe je pozvao članice da pojačaju oružane zalihe, odnosno izdvoje više za odbranu kako bi mogle da pomažu Ukrajini.
U utorak su u Ukrajinu stigli i prvi njemački sistemi za PVO, IRIS-T SLM, rekao je izvor iz njemačkog ministarstva odbrane. Jedan neimenovani američki zvaničnik kaže da je to znak da je Njemačka posvećena da pomogne Ukrajini, posebno poslije ruskih raketnih napada.
"Užasno je sve što dogodilo. Ali, činjenica da Rusija ima mogućnosti da tako nešto uradi, i da gađa civilnu infrastrukturu i mete, nije iznenađenje", kaže američki zvaničnik.
Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski zatražio je 11. oktobra od čelnika grupe G7 dodatne mogućnosti protivvazdušne odbrane za neutralizaciju napada, rekavši da će, kada Ukrajina dobije takve sisteme, "ključni element ruskog terora, raketni udari, prestati".
Ukrajina je 12. oktobra saopštila da je oslobodila još pet naselja u južnom regionu Hersona dok su njene oružane snage nastavile kontraofanzivu uprkos talasu ruskih raketnih udara koji su pogodili zemlju u posljednja dva dana.
U međuvremenu, Rusija je 12. oktobra nastavila da raketira ukrajinsku oblast Zaporižje i istoimeni grad, razarajući stambene objekte. Trenutno nema izvještaja o žrtvama.
Najveća evropska nuklearna elektrana u Zaporižju bila je žarište ruske vojne invazije na Ukrajinu. Moskva i Kijev mjesecima razmjenjuju krivicu za granatiranje u blizini ovog objekta, koje je izazvalo strah od nuklearne katastrofe. Ruske trupe okupirale su područje nuklearke.
Istovremeno, Savezna sigurnosna služba Ruske Federacije (FSB) saopštila je u srijedu da je uhapsila pet Rusa i tri državljana Ukrajine i Armenije zbog eksplozije koja je oštetila most na Krimu prošle subote.
FSB je objavio da su za eksploziju na Krimskom mostu (poznatom i kao Kerčki most) odgovorni Glavni obavještajni direktorat ukrajinskog Ministarstva odbrane i njen direktor Kirilo Budanov.
Visoki ukrajinski zvaničnik odbacio je rusku istragu o eksploziji kao "besmislicu".
