Sullivan je na konferenciji za novinare u Bijeloj kući poručio da bi Amerikanci, koji su još u Ukrajini, trebalo da napuste tu zemlju narednih 24 do 48 sati. Dodao je da bi ruska invazija mogla da počne vazdušnim napadom koji bi otežao odlazak iz Ukrajine, prenosi agencija Reuters.
Američki zvaničnik naglasio je da američke obavještajne službe vjeruju da bi ruski predsjednik Vladimir Putin mogao da naredi invaziju prije kraja Olimpijskih igara u Pekingu i da je moguć brz napad na ukrajinsku prijestolnicu Kijev.
Međutim, rekao je da i dalje nije jasno da li je Putin definitivno naredio početak invazije.
"Nismo ništa vidjeli što bi nam govorilo da je donijeta konačna odluka i data naredba da se krene", rekao je Sullivan.
Međutim, sa 100.000 snaga na granici Ukrajine, Sullivan ocjenjuje da bi ruska invazija mogla da obuhvati zauzimanje velikih dijelova Ukrajine, kao i velikih gradova, među kojima je i Kijev.
Američki državni sekretar Antony Blinken prethodno je također saopštio da je Rusija poslala još snaga na granicu sa Ukrajinom i mogla bi da krene u invaziju u svakom momentu, čak i tokom Zimskih olimpijskih igara u Kini.
"Jednostavno rečeno, vidimo veoma problematične naznake ruske eskalacije, uključujući i nove snage koje pristižu na granicu sa Ukrajinom. Kao što smo i ranije rekli, invazija može da se desi bilo kad, čak i za vrijeme Olimpijskih igara", rekao je Blinken na konferenciji u Melbourneu.
Rekao je i da Washington nastavlja sa redukovanjem broja osoblja u ambasadi u Ukrajini i da State Department poziva američke državljane da smjesta napuste zemlju. Isto je poručio i predsjednik SAD Joe Biden, koji je dodao da neće slati vojsku u Ukrajinu da spasava Amerikance u slučaju rata.
Biden je o krizi u petak, na virtuelnom samitu, razgovarao sa liderima Britanije, Kanade, Francuske, Njemačke, Poljske i Rumunije, kao i sa generalnim sekretarom NATO-a i predsjednicom Evropske komisije.
Iz Bijele kuće je saopšteno da su lideri izrazili zabrinutost zbog daljeg raspoređivanja ruskih vojnih snaga blizu Ukrajine i potvrdili podršku ukrajinskom suverenitetu i teritorijalnom integritetu.
"Izrazili su želju za diplomatskim rješenjem krize...Saglasili su se o važnosti koordinisanih napora da se spriječi dalja ruska agresija protiv Ukrajine, uključujući i spremnost da se Rusiji nametnu ogromne posljedice i žestoka ekonomska cijena ako se odluči za vojnu eskalaciju, i da nastave da jačaju odbrambenu poziciju na istočnom krilu NATO-a", navodi se u saopštenju.
Britanski premijer Boris Johnson je na sastanku saopštio da strahuje za bezbjednost Evrope i naglasio potrebu za "spremnim obimnim paketom ekonomskih sankcija, ako Rusija donese katastrofalnu i destruktivnu odluku da izvrši invaziju na Ukrajinu", saopšteno je iz njegovog kabineta.
Biden bi u subotu trebalo telefonom da razgovara sa Putinom, saopštio je zvaničnik Bijele kuće.
Agencija Reuters, pozivajući se na neimenovane izbore, prenosi i da se Biden sastao sa svojim savjetnicima za nacionalnu bezbjednost. Američki zvaničnici, kako je naveo taj izvor, vjeruju da se kriza možda približava ključnom trenutku, zbog zaoštravanja retorike u Moskvi, uplovaljavanja šest ruskih ratnih brodova u Crnom moru i raspoređivanja dodatne ruske vojne opreme u Bjelorusiji.
U međuvremenu, iz američkog generalštaba je saopšteno da su načelnik združenog Generalštaba američke vojske general Mark Milley i načelnik ruskog Generalštaba general Valerij Gerasimov razgovarali telefonom u petak o "nekoliko pitanja povezanih sa bezbjednošću", ali da su se saglasili da ne objavljuju detalje razgovora.
Satelitski snimci jedne privatne američke kompanije pokazaju raspoređivanje dodatnih ruskih trupa na nekoliko lokacija blizu Ukrajine.
Japan, Holandija, Norveška, Letonija i Britanija u petak su naložili svojim državljanima da napuste Ukrajinu, a Izrael je saopštio da evakuiše članove porodica zaposlenih u ambasadi u Kijevu, zbog "pogoršanja situacije". U saopštenju Ministarstva inostranih poslova, Izraelci se pozivaju da izbjegavaju putovanja u Ukrajinu.
Ministarstvo vanjskih poslova Crne Gore također je pozvalo crnogorske državljane koji borave u Ukrajini da, zbog rastućih napetosti i nepredvidive bezbjednosne situacije, razmotre mogućnost privremenog napuštanja teritorije te države.
Rusija je rasporedila više od 100.000 vojnika na granicu sa Ukrajinom, ali negira navode Zapada da planira invaziju na tu zemlju. Međutim, poručila je da odgovori EU i NATO na ruske bezbjednosne zahtjeve pokazuju "nepoštovanje".
Rusko Ministarstvo spoljnih poslova u petak je optužilo zapadne zemlje da uz pomoć medija šire lažne informacije, sugerišući da Moskva možda planira invaziju na Ukrajinu. Ministarstvo je u saopštenju navelo da zapadne zemlje pokušavaju da odvuku pažnju sa sopstvenih agresivnih akcija.
Moskva traži od Zapada da ne dozvoli učlanjenje Ukrajine u NATO, o čemu su zapadne zemlje odbile da pregovaraju. Kina je podržala Rusiju u njenim zahtevima, a zauzvrat je Moskva pružila podršku Pekingu po pitanju Tajvana.
Potencijalna invazija Rusije na Ukrajinu preti međunarodnom poretku, kaže državni sekretar SAD i dodaje da bi, ako bi to prošlo nekažnjeno, moglo imati i šire posledice u Indo-Pacifiku, što bi moglo da se odnosi na pretnju kineske invazije na Tajvan.
"Ako dozvolimo da se ti principi krše nekažnjeno, čak i negde daleko, posledice ćemo osećati svi. Drugi nas posmatraju i čekaju da vide šta ćemo da preduzmemo", kaže Blinken.
Velika Britanija je u četvrtak ocenila da je "najopasniji trenutak" u konfliktu Zapada i Moskve blizu.
Britanski ministar odbrane Ben Volas u petak se u Moskvi sastao sa ruskim kolegom Sergejom Šojguom, a posle sastanka je izrazio nadu da su razgovori pomogli da se smanje tenzije. Dodao je i da je ozbiljno shvatio uveravanja Moskve da neće izvršiti invaziju na Ukrajinu, ali da želi da vidi da to bude potkrijepljeno i odgovorajućim potezima.
"Položaj ruskih snaga, više od 100.000...taj obim im očigledno omogućava niz akcija, uključujući i invaziju susedne zemlje u bilo kojem trenutku", rekao je Volas.
"Čuo sam od ruske vlade da ne nameravaju da izvrše invaziju na Ukrajinu, a takođe sam čuo neke njihove zabrinutosti", dodao je britanski ministar odbrane.
Rusija je otpočela zajedničku vojnu vežbu sa Belorusijom i u Crnom moru.
SAD i druge zapadne zemlje zapretile su oštrim sankcijama Rusiji ako krene u napad. Moskva, sa druge strane, tvrdi da krizu uzrokuju NATO i SAD i traži bezbednosne garancije od Zapada.