Sekretarijat Energetske zajednice objavio je obrazložena mišljenja u procesu protiv Bosne i Hercegovine, Kosova i Sjeverne Makedonije zbog neispunjavanja obaveza iz Nacionalnih planova za smanjenje emisija (NERP), jer su prekoračene ukupne granične vrijednosti emisija na nivou država za 2018. i 2019. godinu.
Na ovaj način tri potpisnice ugovora nisu postigle značajno smanjenje zagađenja zraka iz termoelektrana, u skladu sa Direktivom o velikim ložištima.
Kako se navodi u saopštenju Sekretarijata, Nacionalni planovi za smanjenje emisija su instrument za usklađivanje sa zahtjevima Direktive o velikim ložištima, koji osiguravaju smanjenje emisija sumpor dioksida (SO2), azotnih oksida (NOx) i čvrstih čestica (prašine) za grupu obuhvaćenih postrojenja.
„Implementacija ovog dijela ekološke pravne tekovine Energetske zajednice ključna je za progresivno smanjenje zagađujućih čestica u energetskom sektoru, koje ozbiljno narušavaju zdravlje i životnu sredinu u zemljama potpisnicama“, stoji u saopštenju.
Denis Žiško iz Aarhus Centra Tuzla za Glas Amerike kaže da je ovo samo jedna u nizu procedura koje Energetska zajednica pokreće protiv BiH zbog nepoštivanja ili kršenja obaveza preuzetih u okviru sporazuma o Energetskoj zajednici.
U konkretnom slučaju, kaže on, BiH je usvajenjem NERP-a preuzela obavezu ugradnje postrojenja za smanjenja zagađenja, a sve u cilju postizanja definisinih graničnih vrijednosti.
„Najveći problem je što se to posmatra kao nešto što nam nameće Evropa, a zapravo sve ove mjere, posebno smanjenje zagađenja, treba da pomognu građanima ove države da žive u zdravijoj sredini i da ne umiru od zagađenja“, objašnjava Žiško.
Prema njegovim riječima, dokazano je da granične mjere, koje su definisane Direktivom, utiču na poboljšanje zdravlje građana BiH, ali i susjednih država.
„Naše vlasti svjesno to krše zato što im se ne isplati ulagati novac u postrojenja za smanjenje zagađenja. Kapital, nažalost, drže za sebe i za svoje potrebe, a ne da zaštite zdravlje građanja“, smatra Žiško.
On naglašava da na ovaj način BiH zapravo sama sebi uvodi sankcije, jer se Evropi i svijetu predstavlja kao neozbiljna država.
„Samim tim šanse da dobijemo neka sredstva za pravednu energetsku tranziciju su minimalne. Ko će vam dati novac kad vidi da se protiv vas svako malo pokreću nekakvi procesi zbog nepoštivanja preuzetih obaveza i ugovora“, kaže Žiško.
Sjeverna Makedonija, BiH i Kosovo dobiće priliku da na pomenuta obrazložena mišljenja reaguju u roku od dva mjeseca kako bi potencijalno otklonili zabrinutost Sekretarijata o neispunjavanju pomenutih obaveza.
Sekretarijatu mogu dostaviti pismena zapažanja o ovom predmetu tokom preliminarne procedure i prije nego što Sekretarijat uputi mišljenje Savjetu ministara Energetske zajednice.
Podsjećamo, podaci koji su objavljeni za 2020. godinu pokazali su da je BiH nastavila sa istom praksom neispunjavanja obaveza o smanjenju zagađenja.
Izvještaj koji su objavili mreža CEE Bankwatch-a, Centra za istraživanje energetike i čist vazduh (CREA), Centar za ekologiju i energiju i Centar za životnu sredinu pokazao je da je zagađenje iz bh. termoelektrana na ugalj tokom 2020. godine bilo deset puta više od dozvoljenog.
