Ruska invazija na Ukrajinu podstakla je Evropsku uniju da preispita energetsku politiku s obzirom na to da je Moskva glavni evropski snabdijevač gasom i povećala strahovanja u pogledu poremećaja u snabdijevanju. Rusija isporučuje 40 odsto zaliha gasa u EU i 27 procenata nafte.
Da bi okončao zavisnost od tih energenata, Brisel predlaže plan od tri dijela - prebacivanje na uvoz veće količine gasa koji nije iz Rusije, brža tranzicija na obnovljive izvore energije i veća ušteda energije.
Mjere obuhvataju kombinaciju zakona Evropske unije, neobavezujuće planove i preporuke članicama, koje su uglavnom same zadužene za svoje energetske politike.
Brisel očekuje da će ukupno biti potrebno da se do 2027. godine uloži dodatnih 210 milijardi eura i 300 milijardi do 2030. godine, uz investicije koje su potrebne da se ispune klimatski ciljevi. Investicije bi na kraju dovele do smanjenja evropskog računa za uvoz fosilnih goriva.
"Plan 'RePowerEU' će nam pomoći da uštedimo više energije, fazno ukinemo fosilna goriva i, što je najvažnije, da se podstaknu investicije na novom nivou", rekla je predsjednica Evropske komisije Ursula von der Leyen.
Investicije između ostalog obuhvataju 86 milijardi eura za obnovljive izvore energije, 29 milijardi za elektro-mrežu i 56 milijardi za uštedu energije.
Komisija je saopštila da će biti potrebna i određena ulaganja u infastrukturu za fosilna goriva - 10 milijardi eura za projekte za gas i tečni gas i do 2 milijarde za naftu.
Brisel želi da se mjere finansiraju iz EU fondova za oporavak od Covida 19, u kojem je više od 200 milijardi eura neiskorišćenih zajmova.
Komisija predlaže i veći pravno obavezujući cilj da se do 2030. godine iz obnovljivih izvora dobija 45 odsto energije, umjesto do sada predloženih 40 procenata. Potrošnja energije bi se takođe smanjila za 13 odsto do 2030, umjesto predloženih 9 procenata.
