Međutim, uzimajući u obzir sve veće rusko vojno prisustvo na tom području, stručnjaci ukazuju da bi kriza mogla prerasti u sukob Washingtona i Moskve.
Dio opreme koju Rusija isporučuje Venecueli su i helikopteri koje je proizveo Rostvertol – ruska državna kompanija.
“Ako je narodu Venecuele potrebno više helikoptera dobiće ih od nas”, najavljuje Sergei Ostapenko, predstavnik ruske kompanije.
Sudeći prema informacijama jedne ruske novinaske agencije u Venecueli je, pod sponzorstvom Rusije, prošle nedjelje otvoren centar za obuku helikopterskih pilota. Takođe, Moskva je poslala i oko stotinu vojnika čiji je zadatak, kako tvrdi, održavanje protivvazdušnih sistema prodatih Venecueli.
Roger Noriega, stručnjak sa Instituta American Enterpise, aktuelno stanje sve više liči na sukob velikih sila.
“Vidite da Rusi pristižu prkoseći Sjedinjenim Državama. I Kinezi su se aktivirali uprkos tome što je delovalo kao da će Maduru uskratiti podršku”, podvlači Noriega.
Prošle nedjelje kineski avion dopremio je u Karakas 65 tona lijekova i drugih zaliha venecualenaskim vlastima. To nije promaklo američkom predsjedniku Donaldu Trumpu.
“Pratimo stanje u Venecueli. Trenutno, tamo je rasulo…. Razgovaraću podosta o tome sa mnogo ljudi. Možda i sa ruskim predsjednikom Putinom i kineskim predsjednikom, kaže Trump.
Inače, Trump je od Rusije zatražio da napusti Venecuelu – upozorivši, kako je rekao, da su sve opcije na stolu. Sa druge strane, Rusija i Kina tvrde da je podrška koju pružaju vlastima Venecuele u skladu sa zakonima te zemlje i međunarodnim pravom.
Američki zvaničnici, međutim, upozorili su Moskvu na mogućnost pooštravanja i uvođenja dodatnih sankcija. Elliott Abrams, specijalni izaslanik Sjedinjenih Država za Venecuelu, ističe da je miješanje Rusije greška.
“Rusi su u zabludi ako misle da mogu da rade šta žele – jer im to nije dozvoljeno”, upozorava Abrams.
Takođe, Rusija i Kina su Venecueli odobrile novčane pozajmice u iznosu od nekoliko milijardi dolara – i zabrinute su da li će im novac ikada biti vraćen.
Za Moskvu je to pak više od finansijske kalkulacije – jer se, takođe, radi i o geopolitičkom potezu kojim Rusija širi svoju sferu uticaja.
U 2015. godini Kremlj se uključio u građanski rat u Siriji i preokrenuo situaciju u korist predsjednika Bashara al-Assada. Roger Noriega je zabrinut da bi Rusija nešto slično mogla pokušati u Venecueli.
“Rusi nas iskušavaju. Vodili smo politiku koja nije uključivala kredibilnu upotrebu vojne sile – i oni su ocenili da blefiramo”, kaže Noriega.
Aktuelna su i mišljenja pojedinih stručnjaka da bi se sukob u Venecueli mogao izbeći ukoliko bi Juan Guaido, koji se proglasio privremenim predsjednikom države, ubedio Rusiju i Kinu da im, uskraćivanjem podrške Nicolasu Maduru, investicije neće propasti.
Zato su, smatra Geoffrey Gertz, sa Brookings instituta, obje države oprezne u pristupu Venecueli.
“Nastojaće da, koliko je to moguće, održe što bolje odnose sa obje strane u sukobu. U nadi da će na kraju, ko god bude na vlasti vratiti pozajmljena sredstva”, kaže Gertz.
Za to vrijeme, građanima Venecuele, manjka hrane, vode i struje – dok se kriza produbljuje.
