Gotovo istovremene odluke dvije članice Evropske unije i Norveške, mogle bi da pojačaju “zamah” za priznavanje palestinske države i kod drugih zemalja EU i da podstaknu dalje korake u Ujedinjenim nacijama, produbljujući izolaciju Izraela.
Trenutno, sedam od 27 članica Evropske unije zvanično priznaje palestinsku državu. Pet od njih su bivše zemlje istočnog bloka, kao i Kipar. Švedska je najavila priznanje 2014.
Češka, članica EU, kaže da se odluka o priznanju palestinske države koju je donijela tadašnja Čehoslovačka 1988. godine - čiji je ona tada bila dio - ne odnosi na modernu državu. Slovačka do sada nije saopštila da li njen dio tog priznanja i dalje stoji.
Članice EU Malta i Slovenija najavile su da bi mogle da slijede njihov primjer.
Oko 140 od oko 190 zemalja zastupljenih u UN već je priznalo palestinsku državu.
Evo i zašto nova evropska priznanja mogu da budu važna.
Zašto je to važno?
Plan UN o podjeli iz 1947. godine zahtijevao je stvaranje jevrejske i palestinske države. Palestinci i arapski svijet su ga odbili jer bi im dao manje od polovine teritorije, iako Palestinci čine dvije trećine stanovništva.
Arapsko-izraelski rat sljedeće godine donio je Izraelu još više teritorije, kao i Jordanu kontrolu nad Zapadnom obalom i istočnim Jerusalimom, a Egiptu nad Gazom.
U Šestodnevnom ratu 1967, u kojem je pobijedio vojske pet arapskih zemalja, Izrael je zauzeo sve tri teritorije, a decenije mirovnih pregovora su propale.
Sjedinjene Države, Britanija i druge zapadne zemlje podržale su ideju nezavisne palestinske države koja postoji uz Izrael kao rješenje za najduži sukob na Bliskom istoku, ali insistiraju da palestinska državnost treba da bude rezultat direktnih pregovora, kakvih nije bilo od 2009.
Iako zemlje EU i Norveška neće priznati postojeću državu, već samo mogućnost da postoji, ova simbolika pomaže da se poboljša međunarodni položaj Palestinaca i stvara veći pritisak na Izrael da otvori pregovore o okončanju rata.
Takođe, ovaj potez daje dodatnu važnost pitanju Bliskog istoka uoči izbora za Evropski parlament 6. i 9. juna.
Zašto sada?
Diplomatski pritisak na Izrael je rastao kako se borbe sa Hamasom proteže u osmi mjesec. Generalna skupština UN je 11. maja sa značajnom većinom izglasala da se Palestini daju nova "prava i privilegije" u znak sve veće međunarodne podrške glasanju o punopravnom članstvu. Palestinske vlasti trenutno imaju status posmatrača.
Lideri Španije, Irske, Malte i Slovenije izjavili su u martu da razmatraju priznavanje palestinske države kao "pozitivan doprinos" okončanju rata.
Španski premijer Pedro Sančez rekao je u srijedu: „Ovo priznanje nije protiv bilo koga, nije protiv izraelskog naroda“, rekao je on. „To je čin u korist mira, pravde i moralne doslednosti”.
Norveški ministar spoljnih poslova Espen Bart Ejde rekao je za AP da, iako je zemlja decenijama podržavala uspostavljanje palestinske države, priznanje je "karta na koju možete jednom da igrate".
Nekada smo mislili da će priznanje doći na kraju procesa“, rekao je on. „Sada smo shvatili da priznanje treba da dođe kao podsticaj, kao jačanje procesa”.
Koje su posljedice priznanja?
Dok su desetine zemalja priznale palestinsku državu, nijedna od najvećih zapadnih sila to nije učinila, i nejasno je koliko bi na to pitanje moglo da utiče odluka ove tri države o priznanju.
Uprkos tome, njihovo priznanje bi označilo značajan uspjeh za Palestince, koji vjeruju da to daje međunarodni legitimitet njihovoj borbi. Norveška je rekla da će predstavništvo za Palestinu postati ambasada, ali nije jasno šta će da urade Irska i Španija.
Malo šta će se promijeniti na terenu u kratkom roku. Mirovni pregovori su u zastoju, a izraelska desničarska vlada izričito je protiv palestinske državnosti.
Kakav je odgovor Izraela?
Izrael je brzo reagovao u srijedu opozivom ambasadora u Irskoj, Norveškoj i Španiji.
Izraelska vlada kritikuje stavove o nezavisnosti Palestine kao "nagradu" za napad Hamasa 7. oktobra na južni Izrael u kojem je ubijeno 1.200 ljudi i oteto oko 250. Odbacuje bilo kakav potez koji daje međunarodnu legimitinost Palestincima.
Koraci poput onih koje su u srijedu preduzele tri evropske zemlje će ojačati palestinsku poziciju i potkopati pregovarački proces, smatra Izrael, insistirajući da sva pitanja treba rješavati pregovorima.
Izrael često odgovara na odluke stranih zemalja za koje se smatra da su protiv njegovih interesa tako što poziva ambasadore tih zemalja i takođe kažnjava Palestince mjerama kao što je zamrzavanje transfera sredstava od poreza palestinskoj samoupravi koja već ima problem sa nedostatkom novca.
Hamas je organizacija koju SAD, EU i Velika Britanija smatraju za terorističku.
Ko priznaje palestinsku državu?
Oko 140 zemalja je već priznalo palestinsku državu, što je više od dvije trećine članica Ujedinjenih nacija.
Neke velike sile nagovijestile su da se njihov stav možda mijenja usred negodovanja zbog posljedica izraelske ofanzive u Gazi, u kojoj je ubijeno više od 35.000 Palestinaca, prema Ministarstvu zdravlja Gaze koje kontroliše Hamas i koje ne pravi razliku između civila i boraca kada objavljuje podatke.
Britanski ministar spoljnih poslova David Cameron rekao je da ne može da bude priznanja palestinske države dok je Hamas u Gazi, ali da bi to moglo da se desi dok su u toku pregovori Izraela sa palestinskim liderima.
Francuska je nagovijestila da nije spremna da se pridruži drugim zemljama u priznavanju palestinske države, čak i ako se u principu ne protivi toj ideji.
Francuski ministar spoljnih poslova Stefan Sežurne, u komentarima koje je prenijelo njegovo ministarstvo nakon sastanka iza zatvorenih vrata sa izraelskim kolegom u srijedu, rekao je da priznavanje palestinske države mora da bude "korisno" u putu ka dvije države i dodao da ako se to učini sada, neće imati istinskog uticaja na postizanje tog cilja.
