Mnogi su i dalje neodlučni za koga bi glasali. Oko 11 odsto kaže da bi glasalo za trećeg kandidata, 5 odsto da uopšte ne bi glasalo, a 7 odsto kaže da ne znaju za koga će ili su odbili o tome da se izjasne.
Pošto birači nisu oduševljeni ni Trumpom ni Bidenom, ova anketa je pokazala da nezavisni, treći kandidat Robert F. Kennedy ima 15 odsto podrške registrovanih birača, što je pad od 17 odsto iz januara.
Procjenjuje se da bi Kenedi mogao da odvuče glasače i Bidenu i Trumpu. U slučaju da su samo njih dvojica izbor, 50 odsto registrovanih birača bi glasalo za Bidena, a 48 za Trumpa.
Rezultati ove ankete koja je sprovedena širom SAD pokazuju da će trka između dvojice kandidata biti jako tesna.
Trump ima marginalnu prednost u odnosu na sve ispitanike, dok Biden vodi među ispitanicima koji su registrovani za glasanje - što se smatra važnim jer je veća vjerovatnoća da se oni pojave na biralištima u novembru. Na izbore 2020. je izašlo samo dvije trećine onih koji imaju pravo glasa.
U sedam država koje su 2020. odlučile izbore i mogu da budu ključne i sada u novembru, Trump vodi sa 40 odsto u odnosu na Bidenovih 37 odsto kod registrovanih glasača. Iako ankete sprovedene na nacionalnom nivou daju bolji signal za koga bi Amerikanci mogli da glasaju, mali broj kompetitivnih država zapravo odlučuje izbore.
I Trump i Biden su osigurali dovoljan broj delegata da budu i formalno izabrani kao kandidati svojih stranaka.
Trump je iz trke ranije izbacio jedinu rivalku u partiji Nikki Haley. Svega 37 odsto birača koji su glasali za nju kažu da bi glasali za Trumpa, a 16 odsto kaže da će glasati za Bidena. Ostatak od 47 odsto kaže da će glasati za nekog trećeg ili neće glasati uopšte.
Poslije kontroverzne presude vrhovnog suda u Alabami, da se smrznuti embrioni tretiraju kao djeca, istraživanje je pokazalo da je četvrtina ispitanika saglasna sa tom odlukom, a 57 odsto je ne podržava.
U anketi Reutersa i Ipsosa učestvovalo je 4.094 ispitanika, od kojih su 3.356 registrovani glasači.
