Svaki peti poslodavac kaže da je osoba koja je nedavno završila fakultet dovela roditelja na razgovor za posao. Dvadeset jedan odsto anketiranih poslodavaca je reklo da je kandidat odbio da uključi kameru za virtuelni intervju. Poslodavci su se takođe žalili da su se ispitanici mučili da uspostave kontakt očima, da su se neprikladno oblačili i govorili.
Rezultati ankete nisu potpuno iznenađenje za Michael Connorsa, računovodstvenog i tehnološkog stručnjaka u Washingtonu koji priprema nedavno diplomirane studente za razgovore za posao.
„Na kraju krajeva, izgleda da im fali ozbiljnosti. Da li uopšte žele posao ili se samo prave?“, kaže Connors.
Connors nikada nije dozvolio da kandidat odbije da upali kameru. Ali su mu se studenti pojavljivali na zakazanom online intervjuu nalazeći se u neprofesionalnom okruženju, kao na primjer ispred tržnog centra.
I Connors i Diane Gajeski, profesorka strateških komunikacija na koledžu Itaca u New Yorku, slažu se da je pandemija kovida uticala na rast i zrelost nedavno diplomiranih studenata.
„Njihova završna godina srednje škole imala je dosta prekida. Nisu imali tipične testove, mature, zabave, takve stvari. Nisu mogli da rade tog ljeta pre fakulteta. Čak i kada su došli na fakultet, stvari poput gostujućih profesora, stažiranje, studiranje u inostranstvu, sve to im uopšte nije bilo dostupno", kaže Gajeski.
Ona dodaje da je rezultat da su studenti manje sigurni u svoju sposobnost da se angažuju na poslu.
„Dio mogućnosti fakulteta da pripremi studente za karijeru su stvari koje mogu da iskuse van amfiteatra, kao što je rad sa ljudima koji su drugačiji od njih, i mogućnost da rade na projektima ili da budu pripravnici. A sve to tada jednostavno nije postojalo“, kaže ona.
Trideset osam odsto anketiranih poslodavaca kaže da izbjegava da zapošljava studente koji su nedavno završili fakultete umjesto starijih radnika. Čak su spremni da plate starijim radnicima više ili da im povećaju beneficije kao što je omogućavanje rada na daljinu.
Skoro polovina poslodavaca kaže da su morali da otpuste zaposlenog koji je nedavno završio fakultet. Šezdeset tri procenta poslodavaca kaže da neki od nedavno diplomiranih studenata koje su zaposlili ne mogu da urade svoj posao, 61% kaže da često kasne na posao, 59% navodi da često propuštaju rokove, a 53% odsto kaže da mladi, novi radnici često kasne na sastanke.
„Imali bi mnogo veće šanse da upravljaju količinom posla da su više u kancelariji. Tim ljudima je potrebno mentorstvo da bi mogli da uče i napreduju u karijeri“, kaže Connors, govoreći o tome kako bi povremeni rad od kuće mogao da zainteresuje mlade radnike.
Gajeski kaže da je primijetila porast broja slučajeva problema sa mentalnim zdravljem kod studenata, na šta profesori odgovaraju tako što postaju manje strogi u pogledu pohađanja nastave i fleksibilniji kada su u pitanju rokovi za predaju.
„Mislim da je stvar koju poslodavci shvataju i koja se mnogo promijenila - nivo anksioznosti i spremnost da se priznaju izazovi mentalnog zdravlja. Za neke poslodavce to djeluje kao da su slabi ili da pokušavaju da se izvuku. Vidjela sam veliku razliku. Gotovo da je potrebna medalja za hrabrost da se priznaju mentalne slabosti, a zatim poželjeti da se brineš o sebi, jer je to ono što je mladima rečeno da rade“, kaže Gajeski.
Iako se nedostatak profesionalnosti generacije Z pogoršao tokom pandemije, Konors kaže da je to trend koji vidi već nekoliko godina.
„Donekle je to neuspjeh u samom startu. Neki od ovih skorašnjih diplomaca su možda previše razmaženi, a znate, u životu često nema milosti. Smatram da što brže ljudi to nauče, to će im dugoročno biti bolje u karijeri”, kaže Connors.
Ako su uopšte zabrinuti za svoju karijeru.
Connors kaže da neki od mladih ljudi sa kojima radi smatraju da imaju puno pravo na balans između posla i privatnog života.
„Ova generacija je više zabrinuta za svoje hobije i fleksibilnost oko toga i oni su manje vođeni novcem ili napredovanjem u karijeri, što se tiče toga gdje su i gdje žele da budu. Jednostavno kao da žive u trenutku", kaže Connors.
Polovina anketiranih poslodavaca kaže da su nedavno diplomirani studenti koji su bili na razgovoru za posao tražili nerazumnu platu. Gajeski vjeruje da bi je to možda rezultat toga što su mladi ljudi svjesniji od prethodnih generacija.
„Takođe su čuli mnogo na studijama o tome kako korporacije iskorištavaju zaposlene, a vide i kolike su plate vlasnika milijardera, i znate, misle da treba da se prema njima postupa pošteno“, kaže ona.
