Predsjednik Evropskog saveta Šarl Mišel (Charles Michel), visoki predstavnik
Evropske unije za spoljnu politiku i bezbjednost Žozep Borelj (Josep Borrell) i evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji (Varhelyi) su objavili
zajedničko saopštenje povodom 25. godišnjice genocida u Srebrenici koji su nazvali “jednim od najmračnijih poglavlja moderne evropske istorije”.
Istakli su da je ova godišnjica bolan podsjetnik za EU.
“Prije 25 godina, Evropa nije uspjela da ispuni obećanje da nikada više neće biti
takve tragedije na našem kontinentu. To je takođe moćan signal potrebe da se
čvrsto i bez izuzetaka založimo za univerzalne vrijednosti - naročito ljudsko
dostojanstvo - koje su u osnovi naše Unije. 25 godina kasnije naša je dužnost da se sjećamo. Moramo se suočiti sa prošlošću iskreno i gledati u budućnost sa
odlučnošću da podržimo sledeće generacije, za omladinu iz cijelog Zapadnog
Balkana, u izgradnji bolje zajedničke budućnosti”, poručili su Mišel, Borelj i
Varhelji.
Oni su podvukli da je neophodno da se priznaju patnje, međusobno poštovanje i dostojanstvo, kako bi se nastavio proces izgradnje mira i pomirenja.
“Svakodnevno pomirenje mora postati stvarnost u politici, školama, gradskim domovima, svakodnevnom životu. Lideri su odgovorni da osiguraju da javne poruke, kao i statue, spomenici i imena javnih mjesta, ulica i trgova, podupiru potragu za pomirenjem”, stoji u zajedničkom saopštenju glavnih evropskih političara.
Na plenarnoj sjednici u Evropskom parlamentu je u petak održana
komemoracija povodom 25. godišnjice genocida u Srebrenici u Bosni i
Hercegovini.
Tonino Picula, evropski zastupnik i član delegacije za odnose sa BiH, se u govoru založio za nužnost borbe protiv negiranja genocida i zaštite žrtava od
iskorišćavanja u dnevnopolitičke svrhe.
„Da, zločin u Srebrenici je genocid i tako ga treba zvati. Imamo presude Međunarodnog kaznenog suda za bivšu Jugoslaviju i Međunarodnog suda pravde. Ali protokom vremena samo će jačati naša obveza da zaštitimo žrtve injihove obitelji od programiranog zaborava u režiji političkog inženjeringa. A
takvih pokušaja ima i bit će ih još, od dodele Nobelove nagrade onima koji
negiraju genocid do kampanja dezinformiranja sponzoriranih od raznih
autoritarnih režima“, podvukao je Picula.
On je naglasio da je zajednička evropska dužnost ne dopustiti zločinu da
naknadno trijumfira.
„To dugujemo žrtvama Srebrenice, ali i žrtvama s Ovčare i drugih masovnih stratišta na prostorima gde je velikosrpski projekt ostavljao svoj zločinački trag“, poručio je Picula.
Paolo Ranžel (Rangel), izvjestilac za BiH u Evropskom parlamentu je izrazio
“najdublju tugu i sramotu”, prema žrtvama, preživjelima i članovima porodica.
“Gdje god se dogodi genoicd, masakr, masovno i sistematsko ubijanje nevinih
ljudi, tu postoji negiranje humanosti i ljudskog dostojanstva. Događa se
Srebrenica. Svi genocidi, pogotovo u Srebrenici, zahtevaju istinu i pravdu što je
osnova ljudskog poštovanja. Istina nije kompatibilna sa poricanjem. Pravda nije
pomirljiva sa nekažnjivošću", poručio je Ranžel dodavši da je krah međunarodne zajednice i Evropske unije “neoprostiv”.