Analena Berbok, kandidatkinja Zelenih za poziciju kancelarke, rekla je nedeljniku Frankfurter algemeine sontagzajtung da bi Evropa trebalo da iskoristi svoju ekonomsku moć da blokira kinesku robu proizvedenu prisilnim radom i izbjegne komunikacione tehnologije koje ugrožavaju evropsku bezbjednost.
"Trenutno smo u konkurenciji između sistema autoritarne moći naspram liberalnih demokratija", rekla je ona u intervjuu objavljenom u nedjelju.
Berbok je ulaganje Kine u infrastrukturu i energetske mreže kroz centralnu Aziju do Evrope navela kao "brutalnu politiku moći".
"Mi Evropljani ne smijemo da se zavaravamo", rekla je, dodajući da Evropska unija sa 27 država treba da djeluje u skladu sa odbranom svojih vrijednosti, na primjer korišctenjem nedavnog sporazuma o ulaganju između Brisela i Pekinga da bi se snažnije pozabavila pitanjem Kine koja svoju ujgursku manjinu stavlja na prisilni rad.
Berbok, koja je diplomirala međunarodno pravo, takođe je u intervjuu ciljala Rusiju, posebno njenu podršku pobunjeničkim grupama u Ukrajini i nedavno nagomilavanje ruskih trupa duž ukrajinske granice.
Podržala je pravo Ukrajine da se prijavi za članstvo u NATO-u i EU, ali je rekla da je "trenutno najvažnije povećati pritisak na Rusiju kako bi se poštovao sporazum iz Minska". Tim sporazumom nastoji se mirnim putem okončati sukob na istoku Ukrajine sa pobunjenicima koje podržava Rusija, a koji je od 2014. za sobom ostavio najmanje 14.000 mrtvih.
U pozadini agresivnog ponašanja Moskve, Berbok je kritikovala podršku njemačke vlade podvodnom cjevovodu koji ruski prirodni gas dovodi u Njemačku.
"Odavno bih povukla političku podršku Sjevernom toku 2", rekla je.
Zeleni su pozvali na bližu saradnju sa Sjedinjenim Državama u odbrani liberalnih vrijednosti širom svijeta, ali Berbok je predložila da se preispita cilj da članice NATO-a potroše dva odsto svog bruto domaćeg proizvoda na odbranu u svjetlu hitne potrebe za investiranjem velike sume novca za suzbijanje klimatskih promjena. Takođe je sugerisala da bi doprinos Evrope u odbrani takođe mogao biti u vidu centra za cyber bezbjednost.
"S druge strane, opšti cilj od dva odsto neće osigurati veću bezbjednost", rekla je ona.
Zeleni su nastali iz pacifističkih i ekoloških pokreta 1970-ih i 1980-ih, ali su posljednjih godina podržali ograničena vojna raspoređivanja u inostranstvu, pod uslovom da su vezani za rezolucije Ujedinjenih nacija.
Berbok je rekla da bi pitanje budućnosti nuklearnog oružja Sjedinjenih Država stacioniranog u Evropi moglo ponovo da bude podignuto u okviru pregovora o razoružanju između Moskve i Washingtona.
Anketa koju je u nedjelju objavio nedeljnik Bild am zontag stavila je Zelene tijesno ispred bloka unije desnog centra Angele Merkel.
Nijemci će 26. septembra birati novi parlament koji će potom glasati ko treba da postane sljedeći kancelar zemlje. Merkelova se neće kandidovati za peti mandat.
Istraživanje, koje je sprovela agencija Kantar, pokazalo je da je 28 odsto ispitanika planira da glasa za Zelene, a 27 odsto za blok unije. Očekuje se da će socijaldemokrate lijevog centra dobiti oko 13 odsto podrške, dok bi krajnje desničarska Alternativa za Njemačku dobila 10 odsto.
Anketa u kojoj je učestvovalo 1.225 birača pokazala je da će slobodne demokrate mogu da dobiju devet odsto, a stranka Ljevica 7 odsto glasova.