Mišel Bašelet kaže da nelegitimna upotreba takvih alatki može da podrije ljudska prava, pa i sama demokratska društva.
Još nije jasno u kojoj mjeri je oprema za nadzor, koju prodaje izraelska firma NSO Grupa, korištena za špijuniranje novinara, boraca za ljudska prava, opozicionih političara i drugih. Međutim, Bašelet ističe da je saznanje da su hakovani telefoni oko 50.000 osoba - izuzetno alarmantno.
Portparol visoke komesarke, Rupert Kolvil, izjavio je da su nove informacije "veoma uznemiravajuće" i primijetio da je možda u pitanju "vrh ledenog brijega". Izjavio je za Glas Amerike da osobe čiji su telefoni hakovani nisu teroristi Islamske države niti kriminalci. Rekao je da su u pitanju novinari, aktivisti za ljudska prava i drugi pojedinci koji se bave legitimnim aktivnostima.
"To je veoma zastrašujuće. Potencijal je ozbiljan i mislim da je to alarm za sve da nešto treba da se uradi. Moramo da pronađemo neki način da kontrolišemo ovo - način da se duh vrati u bocu, jer potencijalno može da veoma ugrozio bezbjednosti i u nekim slučajevima je veoma opasan za mnoge od nas", rekao je Kolvil.
Bašelet je u saopštenju iznijela svoje sumnje u pogledu upotrebe softvera za nadzor koji duboko zadiru u privatnost posmatranih osoba. Rekla je da mogu biti opravdani samo u slučajevima istrage ozbiljnih zločina ili velikih bezbjednosnih pretnji.
Visoka komesarka Ujedinjenih nacija kaže da, ukoliko su navodi o upotrebi špijunskih softvera i djelimično tačni, crvena linija se stalno prelazila uz potpunu nekažnjivost.
Kolvil navodi da su sredstva za prismotru navodno upotrebljena da bi se hapsili, zastrašivali pa čak i ubijali novinari i aktivisti za ljudska prava. Rekao je da je potencijal za zloupotrebu softvera "Pegaz" veliki i izuzetno opasan.
"Ljudi mogu da jednostavno špijuniraju bilo kog političara, bilo kog predstavnika opozicije - kako bi ostali na vlasti. I to je možda najviše uznemirujuća stvar u cjelini. Može da se koristi da potkopa demokratiju, razne vrste ljudskih prava - slobodu izražavanja, slobodu mišljenja, pravo na privatnost i - u ekstremnim slučajevima - pravo na život", rekao je Kolvil.
Bašelet kaže da su kompanije koje razvijaju i distribuiraju špijunsku tehnologiju odgovorne za izbjegavanje nanošenja štete ljudskim pravima. Ona ističe da kompanije moraju da odmah preduzmu korake da ublaže i otklone štetu koju su njihovi proizvodi izazvali.
Mišel Bašelet kaže da zemlje moraju da uvedu zakone kako bi kompanije zakonski odgovarale zbog nelegitimne upotrebe njihove tehnologije. Dodala je da je potrebno hitno uvesti mjere kako bi se bolje regulisala prodaja, transfer i upotreba špijunske tehnologije, i osiguralo da oni budu u skladu sa zakonima o ljudskim pravima.
