Ruska mornarica ih je zarobila u Kerčanskom tesnacu, koji povezuje Crno i Azovsko more.
Tribunal je zatražio njihovo hitno oslobađanje naloživši Rusiji i Ukrajini da ne preduzimaju mjere koje bi otežale njihov spor.
"Tribunal napominje da je svaka radnja koja se odnosi na ratne brodove nanosi ozbiljnu štetu dostojanstvu i suverenitetu države i ima potencijal da potkopa njenu nacionalnu bezbjednost", saopštio je predsednik suda Jin-Hjun Paik.
Odluka Tribunala je konačna i strane u sporu imaju obavezu da je sprovedu. Takođe, Rusija i Ukrajina do 25. juna treba da predaju izvještaje o incidentu.
Ukrajina je već tražila oslobađanje mornara i povratak zaplijenjenih brodova, ali Moskva nije prihvatila zahtjev ili slične pozive EU.
Novoizabrani ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski izjavio je da bi, u slučaju da Rusija oslobodi ukrajinske mornare i brodove, to bio prvi signal ruskih vlasti da su spremne na okončanje sukoba sa Ukrajinom.
“Odluka tribunala je jasan signal Rusiji da ne može nekažnjeno kršiti međunarodno pravo”, napisala je na društvenoj mreži Facebook zamjenica ukrajinskog ministra spoljnih poslova Olena Zerkal. Ona je dodala da očekuje od Rusije da brzo postupi po presudi. Njena sadržina se ubrzo našla i na Twitter nalogu Ministarstva spoljnih poslova Ukrajine.
Rusko ministarstvo spoljnih poslova reagovalo je saopštenjem da nije Rusija nije bila učesnica postupka i da namjerava da odbrani svoju poziciju – tvrdeći da arbitraža nije bila nadležna za razmatranje incidenta u Kerču.
Bilateralni sporazum daje i Rusiji i Ukrajini pravo da koriste Azovsko more, koje se nalazi između njih i povezano je Kerčkim tjesnacem sa Crnim morem. Napetosti su intenzivirale nakon što je Rusija, u suprotnosti sa međunarodnim pravom, anektirala ukrajinsko poluostrvo Krim.
Rusija je Krim pripojila 2014. godine od kada i traju konstantne napetosti između Rusije i Ukrajine - kao i sukobi na istoku zemlje čiji su učesnici državne vojne snage i proruski pobunjenici.
