Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić je u čestitki Milatoviću naveo da će „u Srbiji uvek imati pouzdanog partnera u razvoju političkog dijaloga i jačanju ekonomske saradnje dveju zemalja, kao i čvrst oslonac za miran i stabilan Balkan”.
U pojedinim medijima i dijelu javnosti, Milatović je označen kao kandidat pod uticajem prosrpskih struja u Crnoj Gori, Srbije i Srpske pravoslavne crkve, a njegov dalji politički kurs opisan je kao neizvjestan. Milatović je u svom pobjedničkom govoru rekao da će zemlju uvesti u Evropsku uniju za pet godina i da iz Podgorice više neće ići trzavice ka susjedima na Zapadnom Balkanu.
Analitičari u razgovoru za Glas Amerike kažu da će izbor Milatovića doprinijeti boljim političkim odnosima Srbije i Crne Gore, ali da ne treba očekivati suštinsku promjenu u politici Podgorice.
Osnivač Centra za evropske politike (CEP) Nebojša Lazarević smatra da je pobjeda Milatovića dobra vijest i za Crnu Goru i za Srbiju. Ističe da pobjeda nije bila iznenađenje čak ni za Mila Đukanovića koji je, po njegovim riječima, mogao politički da preživi samo da je u drugi krug izbora ušao sa Andrijom Mandićem iz Demokratskog fronta. To se nije dogodilo, narod u Crnoj Gori je pokazao veliku političku mudrost, kaže Lazarević i dodaje da se ne treba plašti nekakve prosrpske politike budućeg crnogorskog predsjednika.
„Kod njega postoji jedna normalna srpska priča, jedan normalan odnos sa Srbijom. I mislim da će se razočarati i oni u srpskom kokusu dole ako od njega očekuju da on postane ne daj bože neki velikosrbin”, kaže Lazarević i dodaje da je tenzija između Crne Gore i Srbije vještačka, te da će se smiriti odlaskom Đukanovića.„Takođe, vidi se da je tu stasala jedna nova generacija političara koja želi da govori o ekonomiji, o evropskim integracijama, a ne o budalaštinama, velikim Srbijama i slično.”
Dušan Milenković iz Centra za društveni dijalog i regionalne inicijative (CDDRI) za Glas Amerike ocjenjuje da će pobjeda Milatovića donijeti novu retoriku u odnosima Podgorice i Beograda, ali ne i novu spoljnu politiku.
„Očekujem da sa crnogorske strane dođe do pozitivnije retorike i poboljšanja odnosa, veće otvorenosti prema Srbiji. Jer mi smo imali do sada predsednika Đukanovića koji je bio veoma negativan prema Srbiji, čak je i svoj politički identitet gradio na toj neprijateljskoj retorici prema Srbiji. Milatović je pokazao određenu vrstu otvorenosti prema ideji i projektu Otvoreni Balkan, koji je Vučiću veoma važan i mislim da bi moglo brzo da dođe do sporazumevanja po tom pitanju. Ne vidim način na koji Jakov Milatović može da promoviše neke stvari koje su želja nekih ljudi u Srbiji ili Crnoj Gori, na primer da se povuče priznanje Kosova. To je veoma daleko od realnosti. Crna Gora je duboko u sistemu NATO-a i tako će i biti u narednim decenijama. Takođe je veoma određena po pitanju rata u Ukrajini i prema Rusiji, i to je nešto što razlikuje Crnu Goru od Srbije i možemo da očekujemo da se ništa od toga ne promeni.”
Po mišljenju Nebojše Lazarevića pobjeda Milatovića je odlična vijest i za evropske integracije Srbije.
„Izbor Jakova Milatovića, i za tri-četiri meseca izbor i nove vlade Crne Gore može da bustuje evropske integracije i Crne Gore, ali i Srbije. Koliko god da Crna Gora bude uspešna, a biće uspešna u procesu evropskih integracija, niko neće raditi veoma komplikovane institucionalne i pravne reforme u EU zbog 600 hiljada stanovnika. Dakle, oni će nas primati makar u paketu tri države, a to je recimo Srbija, Crna Gora i Severna Makedonija.”
Strah od okretanja Milatovića ka Istoku
Iako se Milatović deklariše kao pobornik evropskih integracija Crne Gore, deo javnosti je skeptičan prema njegovoj budućoj orijentaciji. Austrijski i njemački mediji, javlja N1, pišu da na Zapadu postoji zabrinutost oko toga da bi Crna Gora mogla da dođe pod pojačan uticaj Srbije i Rusije. Novoizabrani crnogorski predsjednik u kampanji nije dobijao podršku zvaničnog Beograda, ali ga je u drugom krugu podržao Demokratski front – koji slovi za stranku blisku Srbiji.
Dušan Milenković ocjenjuje da su navodi da je Milatović blizak Srbiji „podgrevani iz štaba Mila Đukanovića, koji je na taj način pokušao da okupi što više birača oko sebe”.
Smatra i da su se u realnosti dešavale situacije koje su pokazale suprotno - da Vučić nije blagonaklono gledao na kandidate pokreta Evropa sad.
„Kada je (Milojko) Spajić trebalo da bude kandidat ispred Evrope sad, kao najpopularniji političar u opoziciji, oni su na neki način odigrali dupli pas – režim Mila Đukanovića i Vučića - sa otkrivanjem njegovog prebivališta u Srbiji. Otkrili su informacije koje ne bi trebalo da otkrivaju kao država Srbija, i to je pomoglo Đukanoviću, ali i Andriji Mandiću, da najpopularniji političar u Crnoj Gori ne može da se kandiduje”, kaže Milenković.
MUP Srbije je u februaru ove godine, na zahtjev crnogorskih institucija, potvrdio da Spajić ima prebivalište u Beogradu i on je morao da povuče predsjedničku kandidaturu.
Nebojša Lazarević iz CEP-a je svojevremeno imao priliku i lično da upozna Jakova Milatovića dok je bio ministar u vladi Zdravka Krivokapića i smatra da pripada novom tipu političara.
„Recimo, počeli smo razgovor o njegovoj tada predloženoj reformi poreskog sistema protiv koje sam ima određene primedbe. On me ubedio zaista argumentima, čovek je koji ume lepo da razgovara, argumentima. Možete da mu se suprotstavite. Kada sam je nešto njemu rekao što on nije znao – uzeo je papir i olovku i počeo da zapisuje, što je retko. Pazite, ja sam sa 20 ministara radio temeljno – retko imate moćne ljude koji hoće da uče, da prihvate da neko nešto zna bolje od njih. To onda pokazuje da je pametan i da školovan, kada nema ništa protiv tuđeg znanja”, kaže Lazarević i pomalo u šali dodaje da se juče i u Beogradu osjetilo da se održavaju izbori u Crnoj Gori.
„Ja živim na Vračaru pored hrama Svetog Save – mogu vam reći da sam juče bez problema uspeo da parkiram kola gde god sam hteo da stanem, što govori da je jedan veliki broj vračarskih Crnogoraca otišao da glasa i to, koliko sam se ja raspitao – protiv Mila Đukanovića.”
Međutim, kada je riječ o konačnoj ocjeni budućih odnosa Srbije i Crne Gore, sagovornici Glasa Amerike ističu da treba sačekati rezultate parlamentarnih izbora u junu, vidjeti kako će proći Evropa sad i koliki će udio i uticaj u budućoj vladi imati prosrpske stranke poput Demokratskog fronta.
