Na kraju krajeva, Srbija i formalno teži ulasku u Evropsku uniju uz usvajanje svih demokratskih vrijednosti koje idu uz članstvo, smatra ona. Sada vidi da je pogriješila.
Dvije godine nakon potpisivanja pisma, 54-godišnja Ruskinja ulaže žalbu na nalog za protjerivanje nakon što je proglašena prijetnjom po nacionalnu sigurnost Srbije i oduzeta joj je boravišna dozvola. Prevoditeljica književnosti rekla je da je jedini razlog kojeg se može sjetiti - antiratna peticija koju je potpisala.
"Nisam aktivista, ali jesam potpisala antiratno pismo kada je ruska agresija u Ukrajini tek počela", rekla je ona u intervjuu. “Čak i da nisam bila aktivista, nisam mogao samo da šutim o tome. Dakle, samo sam stavila svoje ime na otvoreno pismo gdje je rečeno da je rat zločin i da se svi moramo ujediniti da ga zaustavimo.”
Koposova nije sama. Srbija je poslednjih godina otvorila svoje granice za desetine hiljada Rusa koji bježe od vlade predsjednika Vladimira Putina i rata u Ukrajini. Ruski prodemokratski aktivisti u toj balkanskoj zemlji sada kažu da se najmanje desetak nedavno suočilo sa zabranom ulaska ili im je oduzeta boravišna dozvola na osnovu toga da predstavljaju prijetnju po bezbjednost Srbije.
"Bilo je veoma iznenada, veoma šokantno", rekla je Koposova o trenutku kada je dobila nalog za protjerivanje, u kojem nije objašnjen razlog mjere, samo je napisano da ona predstavlja "prijetnju nacionalnoj bezbjednosti" i da mora da napusti zemlju. u roku od 30 dana.
Ona i njen suprug izgradili su modernu kuću na zemljištu u udaljenom selu van Beograda gdje žive sa dvoje djece, od 6 i 14 godina, koja pohađaju lokalnu školu i predškolsku nastavu.
Aktivisti za ljudska prava kažu da problemi sa boravkom ukazuju na blisku vezu između sve autokratskijeg predsjednika Srbije Aleksandra Vučića i Putina, uprkos formalnom nastojanju Srbije za prijem u EU. Vučić je odbio da se pridruži sankcijama Zapada protiv tradicionalnog slavenskog saveznika, dok je dozvolio moskovskim propagandnim kućama kao što su RT i Sputnjik da šire svoj narativ po Balkanu.
„Vlasti u Beogradu i vlasti u Moskvi su politički veoma bliske“, rekao je Predrag Petrović, koordinator istraživanja u Beogradskom centru za bezbjednosnu politiku, nezavisnom think tanku koji je od MUP-a tražio objašnjenje o mjerama protiv Rusa.
„Ljudi koji su kritični prema Putinovom režimu predstavljaju veliku prijetnju režimu u Moskvi“, rekao je Petrović. „Zbog toga su ovi ljudi na meti srpskih vlasti."
Zvaničnici Srbije do sada nisu komentarisali prijavljene slučajeve u koje su umiješani ruski državljani, a Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije nije odgovorilo na email od AP-s kojim se traži intervju ili komentar o ovom pitanju.
Otkako je prije dvije godine počeo rat u Ukrajini, mnogi Rusi su došli u Srbiju jer im nisu potrebne vize za ulazak u prijateljsku balkansku državu, potencijalnu odskočnu dasku za moguću buduću emigraciju na Zapad. Mnogi su izbjegavali regrutaciju, dok su drugi, poput porodice Koposove, koja je došla ranije, jednostavno bili siti Putinove vlade i tražili su bolji život negde van Rusije.
Peter Nikitin, jedan od osnivača prodemokratskog Ruskog demokratskog društva, prošlog ljeta je proveo dva dana na beogradskom aerodromu kada mu je oduzeta dozvola za ulazak, iako ima ženu Srpkinju i već sedam godina živi u Srbiji. Nikitinu je kasnije dozvoljeno da uđe u zemlju, ali je u toku pravna procedura u vezi sa njegovim dokumentima o boravku.
„Ne sumnjam da se to radi po direktnom naređenju Rusije, bilo preko ambasade ili direktno iz Moskve“, insistira Nikitin, čija je grupa takođe organizovala proteste protiv rata u Ukrajini i demonstracije tražeći slobodu za političke zatvorenike, uključujući Alekseja Navaljnog.
Nikitin je rekao da je među ostalim antiratnim aktivistima koji su bili pod nadzorom srpskih vlasti uključen i kolega osnivač grupe RDS Vladimir Volohonski, koji sada živi u Njemačkoj.
Pod sankcijama su bili i Jevgenij Iržanski, koji je organizovao koncerte antiputinovskih bendova u Srbiji i koji se od tada sa suprugom preselio u Argentinu, i Ilja Zernov, mladi Rus kome je zabranjen povratak u Srbiju nakon što ga je napala ekstremna desnica kada je pokušao da izbriše zidnu sliku koja poziva na smrt Ukrajini u centru Beograda.
Nikitin je rekao da je cilj ovih mjera zastrašivanje antiratnih aktivista.
"Jedino objašnjenje za to je da žele sve da uplaše", rekao je. “Jer ako ne možete da potpišete antiratno pismo, onda zaista ništa ne možete učiniti. I ima hladan efekat.”
„Poenta je da antiratni Rusi ovde ne protestuju protiv bilo koga u Srbiji“, rekao je Nikitin. “Mi smo zabrinuti samo za svoju državu i za našu susjednu državu, koja trenutno pati od naše zemlje.”
Bliski odnosi Srbije sa Rusijom datiraju vijekovima, a dvije zemlje dijele i zajedničko slovensko poreklo i pravoslavnu vjeru. Rusija je podržala nastojanja Srbije da zadrži svoje pravo na Kosovo, bivšu pokrajinu koja je proglasila nezavisnost 2008. uz podršku Zapada.
Srbija i Rusija takođe održavaju bliske veze između svojih bezbjednosnih službi.
Bivši šef Državne bezbjednosti Srbije Aleksandar Vulin, koga su SAD sankcionisale zbog pomaganja ruskom „malignom“ uticaju na Balkanu, nedavno je dobio odlikovanje Federalne službe bezbjednosti Rusije za blisku saradnju dvije špijunske agencije. Vulin je navodno bio umiješan u prisluškivanje istaknutih ruskih opozicionih aktivista koji su se sastali u Beogradu uoči rata u Ukrajini i koji su kasnije zatvoreni u Rusiji.
Za Koposovu, odluka srpskih vlasti da je izbace iz zemlje znači da bi ona i njena porodica mogli izgubiti sve ako njena žalba bude odbijena.
Porodica ne može da se vrati u Rusiju jer su prodali svu svoju imovinu, sada su označeni kao antiputinovci, a njen muž bi mogao da bude pozvan u vojsku da se bori u Ukrajini, rekla je Koposova.
“Ova kuća je naša jedina kuća, jedina kuća koju imaju naša djeca,” rekla je sa suzama u očima.
