"Ja ne verujem da većinski deo Srbije, i to ogroman deo Srbije veruje da je Ratko Mladić ratni heroj. Ne verujem da većina Srbije veruje da je Ratko Mladić branilac srpstva. Verujem da ćak većina Srbije veruje da je Ratko Mladić tamo gde mu je i mesto. Ali ovde postoji duboka hipokrizija. Postoji jedna potreba laganja, postoji jedna potreba nezameranja Srbije. I mislim da je problem današnje Srbije, kada je reč o 90-tim godinama zapravo pravljenje da verujemo u ono što ne verujemo."
Ivan Đurić iz Inicijative mladih za ljudska prava ističe da Srbija ni danas ne uspijeva da se odredi prema prošlosti iz devedesetih i da preuzme odgovornost za ono što je učinjeno u njeno ime. Zbog toga, kao i zbog slučaja sa muralom veliko je pitanje kakvu sliku o sebi Srbija šalje prvo u region, a zatim i dalje u svet:
“Pa nije Mladić neka javna ličnost ili sportista, sportski klub, pa jedni su za, a drugi su protiv. Ne, on je jedan najpoznatijih Srba na svetu. I odnos koji ljudi iz regiona i inostranstva imaju prema Srbiji mnogo određuje taj Ratko Mladić i strašno je važno koju mi poruku pošaljemo iz Beograda. Mislimo da je Mladić zločinac, kao što misli ceo svet civilizovani, ili mislimo da je heroj – i onda će tako i da nas doživljavaju. Kao narod koji podržava zločinca.”
Kako ocjenjuje Filip Švarm u toku je revizija svega što se desilo devedesetih godina koju sprovodi vlast u Srbiji i to, kako kaže, pokazuje da aktuelna vlast ne može da se otrgne od svog radikalskog ishodišta:
“Aida Ćorović je uradila ono što je morala. Ona je bacanjem tih jaja na taj mural Ratla Mladića stvari pokazala onakve kakve jesu, nazvala ih je pravim imenom i zapravo razotkrila svu bedu i licemerje ovog sadašnjeg režima, koji jednim rečima tvrdi da je evropski, posvećen civilizacijskim vrednostima EU, a na drugoj strani šalje policiju da štite mural koji je osuđen na doživotnu robiju zbog ratnih zločina i genocida.”
Za Ivana Đurića najporaznija je reakcija policije, koja je javno i direktno stala u zaštitu murala i pri tome je prekršeno nekoliko zakona. “Ali nama je važno jer želimo da se prema pravu ova država razvija i da ljudska prava i slobode ne budu žrtva hira jednog ministra”, kaže Đurić i dodaje:
“Najporaznija je ta slika ministra Aleksandra Vulina koji dolazi uveče da obiđe taj mural i da se pohvali kako je navodno zaštićen javni red i mir. Pretnja javnom redu i miru nisu antiratne aktivistkinje koje bace jedno jaje. Preko puta tog kordona su bili ljudi koji tako često bacaju kamenje i baklje i na aktiviste i na tu istu policiju. I strašno je to da se poredimo da smo mi i jedni i drugi pretnja javnom redu i miru.”
Filip Švarm ističe i da je potez Aide Ćorović i Jelene Jaćimović doživeo kao jedan moralni gest u društvu koje, po njegovom mišljenju tone sve dublje i dublje u jednom moralnom ambisu, u jednom problemu koji se zove moralni slom:
“Mislim da smo mi tu moralno skliznuli, praveći da se verujemo u sve to što nam se servira sa ružičastih televizija i iz tabloida, da ne bi ugrozili neke svoje poslove, da bi zaposlili decu, da ne bi naprosto imali problema, da nas ne bi čerečili po tabloidima i društvenim mrežama. Dakle, mi prostajemo na laž, da ne bi morali raditi ništa. I mislim da je ovaj potez Aide Ćorović zapravo skrenu pažnju na to kakvi smo postali. A to je ljudi koji se ne zameraju i ljudi koji gutaju laži protiv bilo kakvog etičkog imperativa.”
Slučaj murala Ratka Mladića, kaže na kraju Ivan Đurić iz Inicijative mladih za ljudska prava, je pokazao i da je nasilje sveprisutno u srpskom društvu i da se očekuje da se ponašanje, ideje ili ideologije građana promijene zbog pretnji nasiljem.
