Peti samit u okviru Berlinskog procesa održava se u Londonu 9. i 10. jula, ali, za razliku od prethodnih susreta, u britanskoj prijestolnici neće dominirati ekonomske teme nego bezbjednosna i politička agenda. Premijerka Velike Britanije Theresa May ugostiće premijere Srbije, Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova, Makedonije, Crne Gore, a na skup je pozvana i Grčka.
Londonski samit je u odnosu na sve prethodne specifičan, kaže za Radio Slobodna Evropa Jelica Minić, predsjednica Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji:
"Tu će dominirati tema bezbednosti, svakako i politička saradnja između zemalja Zapadnog Balkana. Biće dotaknuta ekonomska pitanja, ali ona neće biti fokus ovog skupa“.
London, konkretizuje Minić, neće biti posvećen onim udarnim temama koje su dominirale prethodnim skupovima, od berlinskog, 2014. do samita u Trstu prošle godine – među kojima su vodeće bile infrastrukturno povezivanje regiona i zajednički ekonomski prostor Zapadnog Balkana.
Biće, dodaje ona, izvučene neke teme kao što je digitalni biznis, inovativni mladi preduzetnici, ali to je, ipak, u odnosu na glavni korpus tema u okviru Berlinskog procesa, donekle marginalizovano.
U domenu bezbjednosti, kako je najavljeno, u žiži će biti pitanje borbe protiv korupcije, organizovanog kriminala, trgovine ljudima i narkoticima, terorizma.
„Tu će biti dosta inicijativa da se povežu odgovarajuće agencije koje se bave ovim problemima“, navodi Minić, koja odgovara i na pitanje zašto su ekonomske teme stavljene na marginu na londonskom samitu.
„Ima tu logike zato što Velika Britanija izlazi iz Evropske unije, dakle, ona tu nema suštinski interes. Drugo, majski samit (Evropske unije i zemalja Zapadnog Balkana) u Sofiji, na kojem su teme ekonomije i infrastrukture dominirale, ’oduzeo’ je te teme od samita u Londonu, kome je ostavljen sektor bezbednosti, kao i politička saradnja u regionu i rešavanje bilaterlanih problema, tako da se tu čak pominje da će na stolu biti četiri deklaracije – o ratnim zločinima, nestalim osobama, borbi protiv korupcije i regionalnim odnosima i dobrosusedskoj saradnji“, precizira naša sagovornica.
Berlinski proces, koji predstavlja inicijativu njemačke kancelarke Angele Merkel, da se predstavnici zemalja Zapadnog Balkana, počev od 2014, kada su se sastali u njemačkoj prijestolnici, sastaju svake godine s idejom da se čvršće ekonomski povežu, jedni naglašeno hvale, a drugi ga doživljavaju kao utješnu nagradu za dugo putovanje u Evropu.
Jelica Minić ne odobrava stavove koji potcjenjuju ono što je u okviru Berlinskog procesa do sada ostvareno. Ističe da je taj proces bio svojevrsna „laboratorija proširenja“ u kojoj je testirano koliko se i u kojim oblastima može ići brže u integrisanju zemalja Zapadnog Balkana u Evropsku uniju.
„Infrastruktura se pokazala kao jedna od glavnih oblasti sa zajedničkim interesima i gde će se čak i neki fondovi, koji služe isključivo za zemlje EU otvoriti u oblasti saobraćaja za zemlje Zapadnog Balkana. To ne treba zanemarivati jer ako svi projekti koji su do sada pokrenuti u domenu infrastrukture, a sada već i zaštite životne sredine, krenu u realizaciju, region će biti veliko gradilište narednih nekoliko godina“, argumentuje Jelica Minić.
Zašto se Velika Britanija poduhvatila toga da bude domaćin samitu zapadnobalkanskih zemalja koje žele da uđu u Evropsku uniju, kad ona sama za devet mjeseci i zvanično izlazi iz te iste Unije, pitanje je koje visi u vazduhu, a na koje naša sagovornica ovako odgovara:
„Britanija naglašava da ona izlazi iz Evropske unije, ali ne i iz Evrope. Drugo, Velika Britanije je uvek imala pre svega bezbednosne interese u našem regionu, što se po agendi Berlinskog procesa i vidi. Ono što predstavlja neki kontinuitet u tom smislu u okviru Berlinskog procesa jeste predsedavanje Poljske samitom iduće godine. Ono što spaja Poljsku i Veliku Britaniju jeste jačanje ruskog uticaja u ovom regionu i kako ga ograničiti“, ocjenjuje Jelica Minić, dodajući da se na umu imaju i Turska i Kina, ali pre svega Rusija.
Samit zemalja Zapadnog Balkana sljedeće godine biće održan u Poljskoj, a naredne, 2020. u Grčkoj, što se interpretira kao nagrada premijeru Aleksisu Ciprasu za rješavanje spora oko imena Makedonije.
