Sud se saglasio sa republikancima, koji su osporili raniju odluku nižeg suda da se rok za primanje glasova poštom produži, kako bi se prihvatili glasovi poslati do večeri 3. novembra, ali koji će stići do izbornih zvaničnika 9. novembra.
Rokovi za prijem glasova poštom razlikuju se od države do države, a proteklih nedelja su ti rokovi često osporavani na sudovima. Sudovi su u principu pordržavali pravila koja su odredile državne skupštine i zvaničnici za izbore.
“Niko ne sumnja da sprovođenje nacionalnih izbora za vrijeme pandemije donosi ozbiljne izazove", napisao je u obrazloženju odluke Vrhovnog suda sudija Nil Gorsač.
“Ali ništa od toga ne znači da pojedinačne sudije mogu da improvizuju sopstvena izborna pravila umjesto onih koje su usvojili predstavnici građana".
U više slučajeva, republikanci su tvrdili da ima dovoljno vremena da birači predaju svoje glasove do 3. novembra, dok demokrate tvrde da je produžetak roka neopohodan imajući u vidu rekordan broj ljudi koji glasaju poštom da bi izbjegli da borave u većoj grupi ljudi na biralištima tokom izbora, iz straha od koronavirusa.
Sudija Elena Kejgan, jedna od troje liberala na Vrhovnom sudu koji se nisu složili sa odlukom donijetom sa 5 glasova za i 3 protiv, napisala je da će zbog presude biti uskraćena prava velikog broja odgovornih birača u opasnim uslovima pandemije".
Izborna komisija Viskonsina objavila je u ponedjeljak da je 1,7 miliona ljudi tražilo da glasa poštom, a da je 1,34 miliona već glasalo poštom ili došlo na birališta za rano glasnaje, iako su se ranije prijavili za glasanje poštom.
Na nacionalnom nivou, više od 64 miliona ljudi je ili glasalo poštom ili lično, na lokacijama za rano glasanje, prema podacima Projekta za američke izbore.
Oko 20 od 50 američkih država trenutno dozvoljava da se obrade i glasovi pristigli poslije dana izbora, sve dok su poslati najkasnije 3. novembra.
