U saopštenju koje je objavila Koalicija koju predvode SAD navodi se da će radne grupe zvaničnika dvije zemlje procijeniti prijetnju od te militantne organizacije i da će viša vojna komisija raditi na utvrđivanju uslova za tranziciju misije u Iraku.
SAD su u Iraku od 2003. godine, američke borbene snage otišle su iz te zemlje 2011. ali su se vratile 2014. da bi pomogle iračkoj vladi u borbi sa takozvanom Islamskom državom.
Otkako su njeni militanti izgubili kontrolu nad teritorijom koju su nekada zauzeli, irački zvaničnici su periodično pozivali na povlačenje koalicionih snaga.
Bagdad je na tome posebno insistirao poslije američkog napada iz vazduha u januaru 2020. u kom su ispred aerodroma u glavnom gradu Iraka ubijeni iranski general Kasem Sulejmani i vođa iračke milicije Abu Mahdi al-Muhandis.
Napadi pojačani poslije 7. oktobra
Pitanje se ponovo otvorilo otkako je Izrael pokrenuo vojnu ofanzivu u Pojasu Gaze nakon napada Hamasa na tu zemlju 7. oktobra.
Od sredine oktobra grupa milicija koje podržava Iran, koja sebe naziva Islamski otpor u Iraku, učestalo napada američke snage u Iraku i Siriji zbog podrške Washingtona Izraelu u ratu u Gazi.
Procjenjuje se da je na 2.500 vojnika SAD i njihove baze bilo više od 150 napada raketama i bespilotnim letjelicama u kojima su ranjene desetine pripadnika američke misije u Iraku.
Snage SAD uzvratile su napadima na milicije, uključujući i neke šiitske paravojne grupe koje su zvanično pod kontrolom iračke vojske, poslije čega je Bagdad ocijenio da je u pitanju kršenje suvereniteta Iraka.
Organizacija Islamski otpor u Iraku saopštila je da će nastaviti sa napadima na američke snage u toj zemlji i nagoveštaj povlačenja SAD iz koalicije ocenila kao "dokaz da Amerikanci razumiju samo jezik sile".
Američki zvaničnici nedavno su saopštili da su razgovori o okončanju misije koalicije bili u toku prije 7. oktobra i da odluka o tome nije povezana sa napadima
