"Čekam da postanem mučenik, mislim da sam predugo živio", rekao je al-Aruri u avgustu kada je apelovao na Palestince na Zapadnoj obali da se naoružaju.
Njegovo ubistvo se desilo u ključnom trenutku za Hamas, koji Izrael pokušava da uništi zbog napada 7. oktobra kada je ubijeno 1.200 ljudi, a 240 je uzeto za taoce.
Izrael je optuživao Arurija za napade na njihove državljane, dok je on tvrdio da je bio "u srcu pregovora" o ishodu rata u Gazi i oslobađanju talaca, u kojima su učestvovali i Katar i Egipat.
"Ko god da je izveo ovo - zadao je hiruški precizan udarac Hamasovom vođstvu", rekao je Mark Regev, viši savjetnik izraelskog premijera. Izrael obično ne potvrđuje niti negira odgovornost za takve napade.
Liban je saopštio da će uputiti žalbu Vijeću sigurnosti zbog, kako je navedeno, očiglednog napada počinjenog u južnom predgrađu Bejruta.
"I svih izraelskih kršenja suvereniteta Libana", navedeno je u saopštenju.
Iako manje uticajan od Hamasovih vođa u Gazi, Aruri je viđen kao ključni igrač u pokretu koji je upravljao operacijama na Zapadnoj obali iz egzila u Siriji, Turskoj, Kataru i Libanu, pošto je bio u izraelskim zatvorima.
Hamas je potvrdio njegovu smrt, ali nije dalje komentarisao. Islamski džihad, Hamasova saveznička organizacija, najavio je osvetu za Arurijevo ubistvo i saopštio da "neće proći nekažnjeno".
Unutar Hamasa, Aruri je opisivan kao glavni advokat za pomirenje između palestinskih frakcija. Bio je u dobrim odnosima sa Fatahom, strankom palestinskog predsjednika Mahmuda Abasa. Hamas i Fatah su godinama bili u neprijateljstvu, a 2007. na kratko i u ratu, kada je Hamas preuzeo vlast u Gazi.
Ali, u kontekstu sukoba sa Izraelom, Aruri je viđen kao predstavnik tvrde struje i Izrael ga je godinama optuživao za smrtonosne napade. Smatra se da je Aruri stajao iza kidnapovanja troje izraelskih tinejdžera na Zapadnoj obali 2014. što je pokrenulo sedmodnevni napad Izraela na Gazu u kojem je poginulo 2.100 Palestinaca.
Kako se produžavala izraelska okupacija Zapadne obale i ideja o palestinskoj državnosti postajala sve udaljenija, Aruri je govorio da "nema druge opcije" nego krenuti u "sveobuhvatni otpor".
On je bio jedan od Hamasovih vođa koji su bili iza oružanog napada na izraelske doseljenike u proteklih 18 mjeseci, a nekoliko pucnjava se dogodilo neposredno poslije njegovog pojavljivanja na televiziji i upućivanja prijetnji Izraelu.
Lideri Hamasa iz Gaze, Jahja Sinvar, Mohamed Deif i Marvan Isa se i dalje skrivaju, dok je Aruri učestvovao u pregovorima o okončanju sukoba, a u decembru je rekao da "ne treba oslobađati više talaca dok se potpuno ne obustavi vatra".
Aruri je često učestvovao u pregovorima sa Izraelcima. Nakon što je 2011. izašao iz zatvora, bio je jedan od Hamasovih pregovarača koji je učestvovao u razmjeni zatvorenika sa Izraelom - što je model koji militanti i danas žele da primijene.
Rođen je u Ramali na Zapadnoj obali 1966. i priključio se Hamasu 1987. godine kada su Palestinci počeli prvu intifadu protiv izraelske okupacije.
Uhapšen je 1992, godinu dana prije nego što je Fatah sklopio sporazum sa Izraelom u Oslu da se prestane sa borbama i više radi na pregovorima o kreiranju palestinske države.
Hamas je takav pristup odbacio i kada je Aruri 2007. izašao iz zatvora, brzo se priključio borbama. Ponovo je uhapšen 2010. godine kada je Izrael naredio njegovo protjerivanje.
Tri godine je proveo u Sirij, pa onda u Turskoj, dok Izrael nije pritisnuo Ankaru da mu uskrati gostoprimstvo 2015. Od tada je živio u Kataru i Libanu, i radio u Hamasovoj kancelariji u Bejrutu.
