Radi se o proteinskoj vakcini, što je danas već uvriježena i višestruko testirana tehnologija na koju su ljudi navikli. Međutim, ovo nije „samo još jedna vakcina protiv korone“ – radi se o vakcini na koju se ne polažu prava za patent i tako je može proizvoditi svako ko ima kapacitete.
Iza Corbevax vakcine stoje dr. Maria Elena Bottazzi i prof. dr. Peter Hotez, oboje prominentni stručnjaci iz oblasti mikrobiologije i vakcinologije s Baylor medicinskog koledža. Oni se nadaju da će njihova vakcina učiniti vakcine protiv COVID-19 pristupačnijom i da će je svi oni koji to žele i mogu moći i sami proizvoditi. Indijska kompanija Biological E Limited je preuzela ovaj model i ponudu te su uradili i kliničke studije ove vakcine.
Efikasnost i tehnologija Corbevax vakcine
Dva velika klinička ispitivanja na više od 3000 ljudi u Indiji pokazala su da je Corbevax sigurna, dobro se podnosi i više od 90% efikasna u prevenciji simptomatskih infekcija od izvornog soja COVID-19, te preko 80% efikasna protiv delta varijante. Vakcina je ispitivana prije širenja omikron varijante, i za očekivati je da joj je kod ove varijante i njenih podvarijanti efikasnost smanjena.
Vakcina je dobila odobrenje za hitnu upotrebu u Indiji, a očekuje se da će je slijediti i druge zemlje u razvoju. Biological E limited je najavio ovu vakcinu iza tinejdžere dobi 12-14 godina.
Radi se o vakcini temeljenoj na dobro poznatoj tehnologiji proteinske podjedinice. To je tehnologija na kojoj se zasnivaju i vakcine protiv hepatitisa B i protiv humanog papiloma virusa. Vakcine bazirane na proteinima postoje već preko 40 godina.
Takve vakcine kao aktivnu tvar sadrži neki proteinski dio izazivača bolesti, a u slučaju Corbevaxa, to je protein šiljka (spike) virusa SARS-CoV-2 koji je, kako se ustanovilo još na početku razvoja, i naimunogeničniji i najpovoljniji za izradu vakcina.
Nedavno je odobrena i vakcina Nuvaxovid proteinska vakcina protiv COVID-19 američkog proizvođača Novavax, koja je dostupna u EU državama.
Vakcina je razvijena na originalnom „wuhanskom“ soju, ali tim s Baylor medicinskog koledža već razvija i vakcine protiv COVID-19 koje se ne zasnivaju samo na orginalnom soju.
„Čekamo rezultate efikasnosti naše vakcine na omikron. Mi u našoj laboratoriji već radimo eksperimente s drugim varijantama za prototip-vakcine, istražujemo i kombinacije varijanti za multivalentne vakcine, napredujemo u razvoju univerzalne vakcine“, govori Bottazzi za Glas Amerike.
Prednosti ove vakcine
„Jedna od prednosti ove vakcine je i to što je ljudima već poznata, davali su djeci vakcine bazirane na ovoj tehnologiji, a druga prednost je to što se tehnologija dostupna i ova vakcina se može proizvoditi širom svijeta“, objašnjava prof. Peter Hotez u razgovoru za Glas Amerike. „Zemlje poput Bangladeša, Vijetnama, Indonezije, Indije, Brazila, Argentine, Kube, proizvode svoje vakcine protiv hepatitisa B, a to znači da mogu proizvoditi i Corbevax vakcinu jer se bazira na istoj tehnologiji kao vakcina protiv hepatitisa B“, dodaje Hotez.
Ovo znači da u tom slučaju zemlje koje već koriste rekombinantnu tehnologiju za proizvodnju vakcina ne moraju biti ovisne o dostavi visokotehnoloških vakcina protiv COVID-19 kroz državnu nabavku ili programe kao što je COVAX. To omogućava i da se ljudi brže vakcinišu i da se ne stvara tolika mogućnost širenja virusa dok ne stignu dovoljne količine doza.
Neke zemlje prosto nisu imale dovoljne kapacitete da rade s osjetljivim mRNA vakcinama koje se moraju skladištiti u ultra-hladnim uslovima u specijalnim zamrzivačima na temperaturi od -90 °C do -60 °C. Za Corbevax su dovoljni obični frižideri jer je vakcina stabilna i u tim uslovima.
Također, Corbevax spada među najjeftinije vakcine protiv COVID-19 što je postignuto kako korištenjem efikasne metode proizvodnje, tako i usljed odricanja prava na patent, Radi se praktično o „open-source“ vakcini.
„Odabrali smo da razvijamo vakcinu na osnovu te tehnologije koju smo već imali, ne treba zaboraviti da mi ne pravimo samo COVID-19 vakcine nego razvijamo i vakcine protiv parazitskih bolesti. Kada treba odabrati tehnologiju – odaberete onu koja se već koristi i koja je dostupna zemljama niskih i srednjih prihoda, a tu je i faktor cijene, jer se ovako mogla postići najniža cijena doze“, dodaje Hotez. „Ova vakcina košta 144 rupija, što je oko dolar i devedeset centi.“
Tim Bottazzi i Hoteza dobro razumije šta znači kulturološki otpor novim tehnologijama te upravo stoga insistiraju na njegovanju i daljem razvoju starijih tehnologija s kojima ljudi imaju više iskustva i postoji manji rizik da će imati nepovjerenje te je veća mogućnost da će farmaceutske kompanije u zemljama s niskim i srednjim prihodima moći koristiti tehnologiju.
„Mi radimo dosta i na razvoju vakcina za tropske bolesti, koje postoje u manje razvijenim regijama, i nastojimo da vakcine koje razvijamo zasnivamo na tehnologijama za koje postoji manji otpor javnosti i najmanji otpor prema transferu tehnologije“, govori Bottazzi.
„Ovo ne znači da ne procjenjujemo druge inovativne tehnologije, imamo RNK program još prije pandemije, učimo kako djeluje ove tehnologije. One će jednog dana postati konvencionalne, a koristimo ih i zato što privlače investitore, ali kada je u pitanju biranje tehnologije koja može donijeti proizvod do realnosti, finalizacije, moramo imati i svijest o tome kome dajemo tu tehnologiju i koliko su brzo oni u stanju da je usvoje i koriste. Zato smo za COVID-19 vakcinu odlučili ne samo da će se zasnivati na otvorenoj nauci, objavivši sve naše podatke, da nećemo tražiti patent“, precizira dr. Maria Elena Bottazzi.
Finansiranje razvoja vakcine iz neobičnih izvora
Tim s Baylor medicinskog koledža je imao težak put razvoja vakcine. Naime, na početku pandemije su imali dio tehnologije već razvijen, s obzirom da su na istoj bazi stvorili i vakcinu protiv SARS (koju izaziva SARS-CoV-1 virus). Međutim, SARS je brzo nestao i potrebe za ovom vakcinom dugo nije bilo, sve do pojave srodnog virusa SARS-CoV-2. Za tim Hoteza i Bottazzi bilo je sasvim logično da krenu u razvoj svoje vakcine preko već postojeće platforme.
Ali, za razvoj svoje vakcine nisu dobili nikakvu finansijsku podršku u okviru „Operacija warp brzina“ programa. Naime, sredstva su otišla za razvoj mRNA vakcina, dok su ostale tehnologije razvoja pomalo zanemarana, osim također novog tipa vakcina kakva je Johnson&Johnson a koje su se zasnivale na adenovirusnom vektoru.
„Za nas je misterija zašto Operacija warp brzina nije podržala našu vakcinu, bili smo prepušteni sami sebi da nađemo finansiranje razvoja vakcine“, ističe Hotez.
Finansijska pomoć za razvoj Corbevax vakcine stizala je iz sasvim neobičnih izvora. Za njen razvoj je u konačnici prikupljeno 7 miliona dolara, od čega je čitav 1 milion dolara došao od jednokratne donacije jednog američkog proizvođača votke. Tito Beveridge je Teksašanin iz Austina, proizvođač „Titove votke“ koji je nesebično pomogao napore u razvoje ove vakcine.
Vakcinalna nejednakost
„Imali smo situaciju velike globalne vakcinalne nejednakosti, jer, kao sa svakom novom tehnologijom, treba proći neko vrijeme od nule da možete proizvesti milione doze“, primjećuje dr. Hotez.
Corbevax vakcina uzima u obzir vakcinalnu nejednakost u svijetu, koja je i jedan od korijena problema sa zaustavljanjem pandemije. Premda se u čini kako pandemija jenjava s proljećem 2022. godine i dalje postoji visoka incidencija. Postoje dijelo svijeta u kojima je populacija visoko vakcinisana i dijelovi gdje procenat vakcinisanih nije tako visok. Ovo znači da virus ima mogućnosti da dalje mutira i širi se.
Visokovakcinisane zemlje su ujedino i one koje su među prvima dobile svoje doze vakcine i rano krenule s kampanjom vakcinacije. Druge, poput Bosne i niza afričkih država, dugo su čekale da im dođu prve doze. Do trenutka kada se počelo s vakcinacijom, utjecaj antivakcinalne propagande je u mnogome narušio povjerenje u vakcinu. To znači da su neki ljudi iz straha prosto odustali od vakcinacije i sebe izložili nimalo bezopasnom virusu.
Upravo stoga je ovo „vakcina za cijeli svijet“, koja se bori protiv vakcinalne nejednakosti i vakcinonacionalizma, o kojem je dr. Hotez govorio više puta, pojave kada bogate zemlje sebi prigrabe spasonosne doze i „ostave na cjedilu“ manje bogate i nerazvijene zemlje jer je opskrba limitirana.
COVAX sistem je pokazao upravo to – isprva zamišljen da se stvori jednakost pristupa vakcinama, grandiozno je posrnuo, jer nije mogao dostaviti vakcine slabije razvijenim zemljama, pošto su ih bogate zemlje već pokupovale. Tek je kasnije, onda kada su se bogate zemlje zasitile vakcina, ovaj sistem mogao dostaviti vakcine i drugu potrebnu opremu poput frižidera manje bogate zemlje.
Sredinom januara COVAX se priližio cilju – dostavi preko milijarde doza zemljama niskog i srednjeg dohotka.
Da bi se ova i buduće pandemije kontrolisale i suzbile, morao bi postojati način obezbjeđivanja vakcinalne jednakosti. Odnosno, zemlje koje imaju kapacitete i znanje, ljudstvo za proizvodnju vakcina bi morale svoje resurse još više jačati kako bi u datom trenutku mogle ili razviti ili barem preuzeti dostupnu otvorenu tehnologiju za proizvodnu vakcina. Indija, primjerice, ima ove kapacitete, ali zemlje Zapadnog Balkana, uprkos tome što su nekada u ovom regionu postojala dva instituta za vakcine (Torlak u Srbiji i Institut za imunologiju u Zagrebu), više nemaju te kapacitete i potpuno ovise o stranim vakcinama.
„Kada u regionu nemate svoju vlastitu proizvodnju vakcina, to vas ostavlja ranjivim u ovakvim situacijama i mislim da trebamo shvatiti kako vakcine nisu samo zdravstvena tehnologija, nego su potrebne za sigurnost zemlje“, ističe Hotez.
Dio nepovjerenja prema vakcinama ne zasniva se samo na nepovjerenju prema novim tehnologijama, nego i na nepovjerenju prema velikog farmaceutskoj industriji, koja se često označava pejorativno kao „Big pharma“.
„Moramo modernizirati vakcinalni ekosistem jer on se danas zasniva na jednodimenzionalnom modelu. Sve se vrti oko velikih farmaceutskih kompanija i postoji tendencija onih koji donose politike smatraju da samo ovi proizvođači mogu stvarati vakcine. Moja premisa je da dok god imate takav stav, to uvijek znači da će zemlje Zapadne Evrope i druge, poput Ujedinjenog Kraljevstva, SAD, Kanade, Australije imati prioritet, dok će svi ostali morati čekati u redu“, kaže dr. Peter Hotez.
„Ako ste zaista posvećeni vakcinalnoj jednakosti, onda morate modernizirati sistem, a to znači izgraditi kapacitete u zemljama s niskim i srednjim dohotkom, izgraditi kapacitete i u Istočnoj Evropi i mislim da biste dobili bolji ishod idući put“, smatra Hotez.
