Kada sam sinoć čula da je Momir Nikolić oslobodjen većine optuľbi, ponovno sam se vratila u Srebrenicu i doľivjela genocid. Kada sam ga u Potočarima molila da mi pusti sina, da pusti hiljadu naąih sinova, i kada nam je obećao da će samo otići na pregovore i da će ih onda pustiti ľive, a ja ga pronaąla kasnije u raki - poslije toga za nas je Tribunal samo jedna pijaca, gdje se moľeą pogadjati: ovo nije ovoliko, jest ovoliko , nije tako, nego ovako! Ja cijelu noć nisam spavala! Zar moľe tako neąto da se desi, zar moľe tako Haąki tribunal pravdu da donosi, i da genocid i zločin nagradjuje? I samom presudom Biljani Plavąić, a evo sada oslobadjanjem Momira Nikolića brojnih tačaka - ja sada tribunal smatram političkom strujom, a ne pravdom.
