Više ne počinjemo sastanke sa bosanskim liderima pritiskom da treba sprovesti Daytonski mirovni sporazum, već pitanjem šta čine za pristupanje sporazumu o stabilizaciji i asocijaciji sa Evropskom Unijom, kazao je za Glas Amerike visoki američki zvaničnik u administraciji predsjednika Busha. Govoreći pod uvjetima anonimnosti sagovornik Jele Jevremović, novinarke iz Glasa Amerike na Srpskom jeziku, inače, dugogodišnji učesnik u formiranju američke politike prema Balkanu i lični poznanik većine regionalnih lidera je rekao da je Paddy Ashdown u pravu kada ističe da je Daytonski sporazum podloga, a ne krov države Bosne i Hercegovine. Na Daytonu treba dalje graditi - no, sadašnja situacija je takva da Bosni i Hercegovini prijeti da kao svojevremeno Srbija, postane crna rupa Evrope, rekao je sagovornik Glasa Amerike i kao glavne probleme istakao: kriminal i korupciju, nesaradnju Republike Srpske sa Hagom, i postojanje tri različite vojske. Nije moguća integracija u Evropu zemlje koja ima 13 premijera, niti je moguće njeno pridruživanje NATO-u dok ima tri vojske, rekao nam je visoki američki zvaničnik, koji je na kraju izrazio optimizam da su sadašnji problemi Balkana mnogo lakše savladivi od ratnih konflikata iz novije prošlosti.
Američka administracija ima jasne strateške ciljeve u regionu - istakao je naš sagovornik: Prvi je integracija Balkana u Evropu; zatim postepeno prebacivanje odgovornosti za Balkan na Evropsku Uniju; i ubrzanje procesa koji će dovesti do povlačenja snaga NATO-a iz Bosne i Hercegovine i sa Kosova. Jedan od važnih ciljeva je osigurati da područje Balkana ne bude sttjecište organizovanog kriminala i terorističkih elemenata. “Najveća pretnja regionalnoj stabilnosti danas je nesposobnost novih demokratija da kontrolišu granice, sprovode vladavinu zakona i svojim građanima garantuju bezbednost”, smatra naš sagovornik.
Upitan da podrobnije objasni cilj evropeizacije balkanskog pitanja, naš sagovornik je rekao da je Evropska Unija već u znatnoj meri preuzela vođstvo. Mada Sjedinjene Države namjeravaju da Evropljanima pomažu i ostanu angažovane, kao što su to činile tokom prošlogodišnje krize u Makedoniji, i u pregovorima o preuređenju odnosa Srbije i Crne Gore, cilj Washingtona je da Evropljani preuzmu vođstvo u pomaganju zemljama balkanskog područja da izvrše priprema za integraciju u Evropu. Za zemlje Balkana nije od ključne važnosti da traže blagonaklonost Sjedinjenih Država, već da ispune uslove za pristupanje procesu stabilizacije i asocijacije sa Evropskom unijom, Partnerstvom za mir i Akcionom planu za članstvo u NATO savezu, kaže naš sagovornik. Osvrćući se na nedavnu certifikaciju Srbije, visoki zvaničnik američke vlade je rekao da je odluka o tome donesena na osnovu više pozitivnih koraka beogradskih vlasti. Među njima je amnestija 200 albanskih političkih zatvorenika, dobrovoljna predaja nekolicine haških optuženika, izdavanje naloga za hapšenje 23-oje haških optuženika, za koje se vjeruje da žive na teritoriji Jugoslavije, i osnivanje Komisije za saradnju sa Haškim tribunalom. No, po oceni visokog američkog funkcionera, Washington će i dalje pomno pratiti dalje korake u pravcu saradnje, posebno što tiče pristupa haških istražitelja arhivama i svjedocima. Sjedinjene Države bi vrlo rado prihvatile Srbiju u partnerstvo za mir i pokrenule dobre trgovinske i poslovne veze, ali preostaje još dosta posla do tog cilja, istakao je naš sagovornik. “Neki su se ponadali da administracija predsjednika Busha neće insistirati na saradnji sa Hagom i da će sam sud ubrzo okončati svoj rad. Istina je da radimo sa Hagom na tome da se procesi privedu kraju do 2007- 2008-me godine. No, sve dok ne budu privedeni glavni vinovnici kao što su Radovan Karadžić i Ratko Mladić, rad Haškog tribunala neće biti okončan, rekao je naš sagovornik i dodao da je takođe u toku saradnja za njihovo skoro privođenje.
Na pitanje o politici američke vladi prema novoj državi Srbiji i Crnoj Gori, naš sagovornik je rekao da Washington podržava rješenje kojim je posredovao Visoki predstavnik za politiku i sigurnost Evropske Unije, Javiar Solana. Osvrćući se na budući status Kosova, visoki predstavnik administracije predsednika Buša je rekao da je zadatak šefa UNMIK-a Mihaela Shtajnera da pomogne lokalnim kosovskim liderima u izgradnji demokratskih institucija i sprovođenju vladavine zakona, koja podrazumjeva i mehanizme za zaštitu manjina u toj pokrajini. Od lidera kosovskih Albanaca se takođe očekuje da uspostave dijalog i dobre odnose sa svojim susjedom. Upitan da li će šef UNMIK-a pored dijaloga podsticati i uspostavljanje nekih institucionalnih veza između Kosova i Srbije, naš sagovornik je doslovno odgovorio: “Nećemo izgrađivati nikakve strukture”.
