Tehnologija veoma brzo napreduje kada se radi o takozvanim „autonomnim sistemima“, odnosno inteligentnim mašinama koje obavljaju određene radnje bez pomoći čovjeka. U savremenim ratovima, bespilotne letjelice, takozvani „dronovi“, kao i mnoga druga vozila koja se kreću bez ljudske pomoći, dobijaju sve značajniju ulogu, dok vojne organizacije rado primjenjuju tehnologiju koja vojnicima pruža bolju zaštitu. Međutim, organizacije za zaštitu ljudskih prava strepe da bi na osnovu takve tehnologije moglo da se pojavi oružje koje bi moglo da samostalno odlučuje o ciljevima. Pomenute organizacije traže uspostavljanje nove globalne konvencije o zabrani takve tehnologije.
Snimljen nedavno, tokom prekogranicnog sukoba Izraela i Palestinaca u Gazi, ovaj video pokazuje izraelsko presretanje rakete lansirane iz Gaze.
Izraelski antiraketni sistem nazvan „Gvozdena kupola“, sam otkriva opasnost od dolazeće rakete i šalje upozorenje operatoru, koji izdaje komandu za lansiranje presretačke rakete. Taj sistem je, ovih dana, uništio između 80 i 90 posto palestinskih raketa.
Bespilotne letjelice takođe igraju važnu ulogu, posebno u američkim vojnim operacijama. Pomoću njih je moguće vršiti izviđanje terena, identifikaciju ciljeva, kao i sam oružani napad, ali samo kada takvu naredbu izda operator.
Međutim, David Mepham, direktor Human Rights Watch-a u Britaniji, kaže da bi u roku svega nekoliko decenija ta tehnologija mogla da potpuno isključi ljudski faktor: "Dronovi još uvijek nisu potpuno autonomno oružje. Oni iziskuju ljudsku intervenciju u smislu određivanja cilja i davanja komande da se cilj gađa, ali autonomija je trend u zapadnim vojskama u posljednjih nekoliko godina. Naredni tehnološki korak biće potpuno uklanjanje ljudskog faktora iz tog kruga."
Prethodnica takvih oruzja je vec na vidiku. Americka mornarica je narucila izradu modela X-47B, to je drone koji potpuno autonomno polijece sa nosaca aviona, i obavi ranije programiranu misiju.
Ova masina, sa nadimkom Veliki Pas, slijedi vojnike dok pjesice savladavaju razlicite terene. Za sada je nenaoruzan, ali lako moze postati ubojito oruzje.
"Jedna od stvari koje sputavaju povratak na varvarizam u kontekstu ratovanja jeste postavljanje razlike između borca i civila. Mi sada brinemo da bi ta razlika mogla da iščezne pojavom robotizovanog oružja, koje ne umije da razlikuje između djeteta sa sladoledom i nekoga sa oružjem u ruci," kaže Mepham.
Predstavnici američke i drugih vojski negiraju mogućnost uklanjanja ljudskog nadzora nad odlukama o smrtonosnoj upotrebi oružja. Ali, britanski nezavisni vojni ekspert Hugo Rosemont smatra da bi trebalo održati javnu raspravu o budućnosti autonomne tehnologije, i to ne samo u proizvodnji oružja.
"Postoji potreba za javnom diskusijom u pogledu šire primJene takve tehnologije, na primjer u spašavanjima poslije katastrofa i pružanju humanitarne pomoći. Takve tehnologije bi mogle da budu korisne u pomenutim okolnostima i o tome bi trebalo raspravljati u okviru šire rasprave o njihovoj autonomiji," kaže Rosemont.
Rosemont tvrdi da bi roboti mogli biti veoma korisni u budućnosti. Francuska je uputila robote sa daljinskim upravljanjem kao pomoć u saniranju nuklearne elektrane u Fukushimi oštećene u prošlogodišnjem tsunamiju i zemljotresu na sjeveru Japana. A to je samo jedan od korisnih poslova koje bi mogle da obavljaju autonomne mašine.