Zašto nam je spavanje potrebno? Naučnici su, čini se, na tragu jednog mogućeg odgovora na ovo pitanje, staro koliko i mi. Štaviše, taj odgovor bi mogao voditi do novih metoda liječenja neuroloških oboljenja, poput Alzheimerove ili Parkinsonove bolesti.
Dok mi spavamo, naši mozgovi rade mnogo više od jednostavnog punjenja baterija za naredni dan, kažu istraživači sa univerziteta Rochester. Naši su mozgovi, ustvari, veoma zaposleni ispirajući veoma štetan otpad.
Istraživači su ispitivali mozak miševa kojima je ubrizgana fluorescentna boja u njihov cerebralni kičmeni fluid. I, evo šta su vidjeli:
Stepen aktivnosti na mozga mišakoji spava je drugačiji od mišjeg mozga kad je životinja bila budna.
Neurolog Maiken Nedergaard koja je vodila ovo istraživanje kaže da naši mozgovi imaju dvije veoma odvojene funkcije.
Dok smo budni moždane ćelije veoma naporno rade na procesovanju svih informacija iz našeg okruženja. A dok spavamo,moždane ćelije rade isto tako naporno na odstranjivanju otpadnih materija koje se nakupe dok smo budni.
Istraživači kažu da taj otpad sadrži otrove odgovorne za Alzheimerovu i druge neurološke bolesti. Utvrdili su i da se tokom spavanja moždane ćelije skupljaju omogućujući lakše ukljanjanje otpada. On završava u jetri gdje otrovi bivaju razgradjeni.
Naše studije ukazuju da nam je spavanje potrebno jer imamo mikroskopski sistem za čišćenje koji uklanja mnoge od toksičnih otpadaka iz našeg mozga.
Sistem čišćenja mozga može se istraživati jedino novim vizuelnim tehnologijama jer pokusna životinja mora biti živa da bi se pomenuti proces vidio. Dr. Nedergaard kaže da je slijedeći korak pratiti taj proces u ljudskim mozgovima. Dosadašnji rezultati samo naglašavaju značaj uloge koju spavanje ima u zdravlju i bolesti, a jednog dana može voditi i do tretmana za sprečavanje ili povratni proces u liječenju neuroloških bolesti., objašnjava neurolog Nedergaard.
Dok mi spavamo, naši mozgovi rade mnogo više od jednostavnog punjenja baterija za naredni dan, kažu istraživači sa univerziteta Rochester. Naši su mozgovi, ustvari, veoma zaposleni ispirajući veoma štetan otpad.
Istraživači su ispitivali mozak miševa kojima je ubrizgana fluorescentna boja u njihov cerebralni kičmeni fluid. I, evo šta su vidjeli:
Stepen aktivnosti na mozga mišakoji spava je drugačiji od mišjeg mozga kad je životinja bila budna.
Neurolog Maiken Nedergaard koja je vodila ovo istraživanje kaže da naši mozgovi imaju dvije veoma odvojene funkcije.
Dok smo budni moždane ćelije veoma naporno rade na procesovanju svih informacija iz našeg okruženja. A dok spavamo,moždane ćelije rade isto tako naporno na odstranjivanju otpadnih materija koje se nakupe dok smo budni.
Istraživači kažu da taj otpad sadrži otrove odgovorne za Alzheimerovu i druge neurološke bolesti. Utvrdili su i da se tokom spavanja moždane ćelije skupljaju omogućujući lakše ukljanjanje otpada. On završava u jetri gdje otrovi bivaju razgradjeni.
Naše studije ukazuju da nam je spavanje potrebno jer imamo mikroskopski sistem za čišćenje koji uklanja mnoge od toksičnih otpadaka iz našeg mozga.
Sistem čišćenja mozga može se istraživati jedino novim vizuelnim tehnologijama jer pokusna životinja mora biti živa da bi se pomenuti proces vidio. Dr. Nedergaard kaže da je slijedeći korak pratiti taj proces u ljudskim mozgovima. Dosadašnji rezultati samo naglašavaju značaj uloge koju spavanje ima u zdravlju i bolesti, a jednog dana može voditi i do tretmana za sprečavanje ili povratni proces u liječenju neuroloških bolesti., objašnjava neurolog Nedergaard.
