“Burna reakcija vlasti Srbije na pismo sedmoro kongresmena samo dokazuje krivicu. Da nisu korumpirani i da je sloboda medija zastupljena - ne bi bilo tako ekstremne reakcije", stav je Danijela Servera, profesora vašingtonskog Univerziteta Džons Hopkins, sa kojim smo sumirali reakcije u danima pošto se nekolicina predstavnika američke zakonodavne vlasti obratilo američkom predsedniku Džou Bajdenu.
Naime, Raža Krišnamorti, Riči Tores, Dejvid N. Sisilin, Džen Šakovski, Džejms P. Mekgavern i Majk Kvigli i Džim Kosta koji su ujedno i članovi Albanskog i Bosanskog kokusa, zatražili su od Bajdena da razmotri uvođenje sankcija onima koji destabilizuju Zapadni Balkan, navodeći da su zabrinuti zbog uticaja političke situacije u Srbiji na region i Evropu.
Takođe, pozvali su administraciju da nastavi da se angažuje i razgovara sa srpskom vladom kako bi se iskorenila korupcija u Srbiji i zaustavili napadi na medije.
Server u razgovoru za Glas Amerike objašnjava da pismo ne predstavlja ništa drugo do pokušaj da se naglase pitanja koja članovi Kongresa smatraju veoma važnim, između ostalog, borba protiv korupcije i sloboda medija u Srbiji.
“Naravno da njihov broj predstavlja veoma mali procenat članstva Kongresa, ali sa druge strane njihov angažman ipak iziskuje napor. Nesumnjivo je da o temama koje su pomenuli osećaju snažnu posvećenost - imajući u vidu da su na pismo stavili svoj potpis, tako da se ne može reći da je njihovo obraćanje trivijalno.
Američku politiku delom vode i pitanja od značaja za Kongres, iako je odnos tog tela prema spoljnoj politici prilično udaljen, jer vođenje spoljne politike spada u domen izvršne vlasti. Ali, ukoliko izvršne vlasti dobiju neku informaciju od Kongresa, pogotovo nešto sa čime bi se mogle saglasiti - dogodi se da počnu da se bave tim pitanjem”, kaže Server.
On ukazuje da taj dokumet i samo obraćanje američkom predsedniku možda nemaju veliku moć, ali da imaju određeni uticaj. Server kaže da je siguran da su potpisnici pisma od svog osoblja u Kongresu zatražili da informišu zvaničnike administracije i upitaju ih šta se može preduzeti u vezi sa pitanjima na koja su ukazali.
“Sa ljudima u Stejt departmentu razmatraju moguće sankcije u vezi sa korupcijom ili vid demarša zbog medijskih sloboda. Dakle, ovo je više pitanje uticaja, a ne moći, ovde se radi o nekoj vrsti meke moći", smatra on.
Pismo članova Kongresa predsedniku Bajdenu objavljeno je u nedelji tokom koje je srpski opozicioni političar Dragan Đilas boravio u poseti Sjedinjenim Državama gde se susreo sa Gabrijelom Eskobarom - zvaničnikom administracije zaduženim za Balkan.
To je izazvalo žestoke kritike i inkriminišuće reakcije iz redova srpskih vlasti, kako predsednika i premijerke, tako i stranačkih zvaničnika - uz tvrdnje da Đilas podriva interese srpske države, pa čak i da radi protiv nje u saradnji sa delom američkih kongresmena označenim albanskim i bosanskim lobistima.
Danijel Server primećuje da takve reakcije ukazuju na poentu da Srbija nije konsolidovana demokratija.
“Jer nije u stanju da toleriše potpuno legitimne aktivnosti svojih građana u razgovoru sa strancima. Nije moguće navesti ili naterati kongresmena da napiše pismo. Budimo ozbiljni. Tako nešto može biti napisano na osnovu pažljivog analiziranja i ispitivanja, ako ne samih članova Kongresa, onda njihovih saradnika. Srpski opozicionar mogao je posetiti Vašington i ukazati na značaj borbe protiv korupcije u Srbiji. To je moguće i normalno.
Često sam boravio u posetama raznim zemljama, razgovarao sa parlamentarcima, prenoseći mišljenja koja mogu i ne moraju biti u saglasju sa Belom kućom. U demokratiji postoji slobodan protok ideja i mišljenja, odgovornost za ono što se nalazi u pismu članova Kongresa, leži na njima - a ne na bilo kome ko je boravio u Vašingtonu”, podvlači profesor Server.
Kao malo verovatne naš sagovornik tumači optužbe premijerke Srbije Ane Brnabić da je Đilas tokom boravka u SAD platio američkim kongresmenima da sastave pismo u kojem upozoravaju na stanje demokratije u Srbiji i predlažu sankcionisanje onih koji izazivaju nestabilnost na Zapadnom Balkanu.
“Pogotovo zato što su džepovi srpske opozicije nedovoljno duboki da bilo kome plaćaju bilo šta. Uz to, opis koji navodite zvuči nezakonito. Nisam advokat, ali ljudi iz Kongresa ne mogu da prihvate novac od stranaca za zauzimanje ili iskazivanje stavova o bilo čemu. Takve tvrdnje zvuče veoma sumnjivo”, podvlači Server, koji ukazuje da susret Dragana Đilasa sa Gabrijelom Eskobarom ni po čemu nije neuobičajen.
On objašnjava da je procedura u vezi sa tim najčešće prilično jednostavna.
“Pogotovo u ovom slučaju jer prilličan broj ljudi iz Srbije ima njegovu mejl adresu koju je koristio u Beogradu. A, koliko mi je poznato - još je nije promenio. Pošaljete mu poruku i on odluči želi li da se sastane sa vama ili ne. Ako ima bilo kakvih sumnji, može se konsultovati sa svojim šefom, pomoćnikom sekretara, ili pak u odseku za Srbiju u Stejt departmentu. Budite svesni da je sasvim normalno da se američki zvaničnici sastaju, ne samo sa stranim vladinim zvaničnicima, već i sa pripadnicima opozicije - pogotovo kada su na putu”, kaže on i napominje da se tim susretima pridaje velika pažnja.
“Sve američke diplomate, uključujući državnog sekretara, ohrabrene su da se sastaju sa predstavnicima opozicije, nevladinim organizacijama i širim slojevima društva - posebno u zemljama koje sebe smatraju demokratskim jer, na kraju krajeva, jednog dana opozocione snage mogu doći na vlasti. Želite da ih znate, kako i šta misle. Eskobar poznaje mnoštvo ljudi iz Beograda - verovatno neće zalupiti vrata nekome koga poznaje”, zaključuje profesor Univerziteta Džons Hopkins Danijel Server.
Pismo sedmoro članova Kongresa treći je dokument u kom se pominje Srbija koji je u poslednje vreme upućen američkom predsedniku. Početkom oktobra kongresmeni i članovi Albanskog kokusa obratili su se Bajdenu i državnom sekretaru Entoniju Blinkenu tražeći veće angažovanje SAD u sporu Kosova i Srbije.
U danima nakon toga dvojici državnika obratile su se albanske, bošnjačke i crnogorske dijasporske organizacije izražavajući zabrinutost zbog, kao su ocenile, sve ratobornijeg ponašanja vlade u Beogradu prema Crnoj Gori, Kosovu i Bosni i Hercegovini i založili se za veći i aktivniji angažman Vašingtona u regionu Zapadnog Balkana.
