Helsinška komisija organizovala je treći pretres o Balkanu u protekla tri mjeseca, a ovoga puta fokus je bio na ekonomskom uticaju Rusije u regionu koji je sve veći i sve više povezan sa političkim uticajem.
Predstavnici nevladinog sektora sa Balkana i američkih tink tenk organizacija govorili su o konkretnoj zastupljenosti Rusije u regionu, i metodama uticaja – od kojih su izdvojili takozvani „korozivni kapital“.
„Korozivni kapital su akcioni kapital, dugovi i pomoć kojima se iskorištava i dodatno pogoršava slaba uprava u demokratijama u razvoju, na uštrb njihovog demokratskog i tržišnog razvoja, a vrši se uticaj na njihovu geopolitičku orijentaciju. Korozivni kapital može da poremeti proces donošenja odluka i da prednost da političkom uticaju stranih vlada nad stavovima lokalnog stanovništva“, rekao je Endrju Vilson iz Centra za međunarodno preduzetništvo.
Udio ruskih kompanija u Bosni i Hercegovini, Srbiji, Makedoniji i Crnoj Gori je između 6,5 i 10 posto, a najvidljivi je u energetici, bankarstvu, rudarstvu i nekretninama, rekao je Ruslan Stefanov iz Centra za demokratsko istraživanje u Sofiji.
„Iako je rusko prisustvo najznačajnije i najraznovrsnije u Srbiji, blizu trećine ekonomije Crne Gore, je do povlačenja Deripaske iz Kombinata aluminijuma 2013. godine, bilo pod direktnom i indirektnom kontrolom ruskih kompanija. Čak i danas, ruske investicije u Crnoj Gori čine gotovo 30 posto bruto društvenog proizvoda zemlje. U Srbiji, Rusija ima direktnu i indirektnu kontrolu nad oko 10 posto ekonomije, prije svega u energetskom i bankaraskom sektoru.“
Ekonomski uticaj Rusije usko je povezan sa političkim. Urednik portala „European Western Balkans“ Nemanja Štiplija podsjeća da se ruski uticaj u Srbiji bazira na dva stuba: Kosovu i energetskom sektoru.
„U energetskom sektoru Rusija je prisutna još od projekta Južni tok i kupovine NIS-a. Uprkos tome što projekat Južni tok nije uspio, Rusija i dalje dominira sektorom energetike. Skoro u potpunosti vodi proizvodnju, preradu i prodaju nafte, Srbija od Rusije uvozi više od 70 posto sirove nafte i oko 65 posto prirodnog gasa“, rekao je on.
Kada je riječ o Crnoj Gori, politički odnosi Rusije sa tom zemljom pogoršani su od 2013. godine, zbog integracije Crne Gore u NATO. Do sada to nije podogilo ekonomske veze dvije zemlje, ali je bilo više upozorenja ruskih zvaničnika, istakla je Milica Kovačević iz Centra za demokratsku tranziciju.
„Ruski šef diplomatije Sergej Lavrov rekao je u martu proše godine da je Crna Gora članstvom u NATO-u žrtvovala ekonomske odnose sa Rusijom. Zbog zavisnosti crnogorske ekonomije od ruskih investicija u nekretnine i ruskih turista postoji mogućnost da bi dalje pogoršanje bilateralnih odnosa moglo da predstavlja ozbiljan rizik po crnogorsku ekonomiju“, navodi ona.
Učesnici pretresa zaključili su da je jedan od načina da se tome suprotstave jači i aktivniji angažman Amerike i EU, kroz jačanje vladavine prava i snažnije diplomatsko prisustvo.
Savjetnik Helsinške komsije Robert Hend rekao je da bi SAD trebalo da zadrže lidersku poziciju u regionu u podsticanju transparentnosti i odgovornosti.
Facebook Forum