VAŠINGTON - Kompanija "OceanGate Expeditions" navela je da "mobilisala sve kapacitete" da spasi ljude u podmornici.
Američka obalska straža navela je da je u podmornici kapetan i četvoro putnika i da plovilo ima kapaciteta da bude 96 sati pod vodom. Još nije poznato da li je i dalje pod vodom ili je negdje isplovila, ali nema mogućnost da uspostavi komunikaciju.
Američki i kanadski brodovi i avioni pretražili su oblast od skoro hiljadu i po kilometara istočno od Kejp Koda, uz postavljanje sonarnih uređaja koji mogu da bilježe na dubini od skoro 4 hiljade metara, rekao je admiral Obalske straže Džon Mauger.
"U pitanju je ogromna oblast i veliki je izazov da tražimo u tako udaljenim prostorima. Mobilisali smo sve moguće kapacitete da bismo mogli da nađemo plovilo i da spasimo ljude. Kako pada noć, nastavićemo da tražimo avionima i uz dodatna plovila", rekao je Mauger novinarima.
Dejvid Konkenon, savjetnik u kompaniji, naveo je da je "Oceangate" izgubio kontakt sa podmornicom u nedelju ujutru. U emailu agenciji AP u ponedeljak popodne istakao je da podmornica ima zalihe vazduha za 96 sati, od otprilike 6 sati ujutru u nedelju.
Konkenon je za AP rekao da je trebalo da bude u podmornici, ali je imao druge poslovne obaveze. Kaže da nadležni pokušavaju sve da stignu što prije na dubinu od 6.000 metara, gdje se vjeruje da je podmornica.
"Puno smo zahvalni za ogromnu pomoć koju smo dobili od nekoliko vladinih agencija i kompanija koje rade u velikim dubinama, u našim naporima da ostvarimo kontakt sa podmornicom", navela je "OceanGate" u saopštenju.
Porodica britanskog milijardera Hejmiša Hardinga saopštila je da je on bio u podmornici. Njegov pastorak napisao je na Facebooku da je Harding "nestao u podmornici". Poslije je uklonio objavu, navodeći da je razlog poštovanje privatnosti porodice.
Sam Harding se na Facebooku oglasio dan ranije, navodeći da će biti u podmornici. Nije se oglašavao poslije toga.
Kompanija "Action Aviation", na čijem čelu je Harding, potvrdila je da je on u posadi podmornice. Direktor u toj kompaniji Mark Batler, rekao je da je posada krenula u petak.
"Ima još vremena da uspije spalilačka misija, u plovilu ima dovoljno opreme za preživljavanje ovakog slučaja. Nadamo se i molimo da će se vratiti", naveo je Batler.
Harding je avanturista koji ima tri Ginisova svjetska rekorda, između ostalog i za najduži boravak u dubinama okeana u plovilu sa posadom. U martu 2021, zaronio je sa istraživačem okeana Viktorom Veskovom u najdublje dijelove Marijanske brazde. U junu prošle godine, išao je raketom u svemir.
Ovo je peta "Titanik misija" u ovoj godini, prema sajtu kompanije, trebalo je da se završi u utorak, a počela je prošle nedelje. Ekspedicija košta 250.000 dolara po osobi, počinje u Sent Džonu u Njufaundlendu i plovi ka mjestu gdje je Titanik potonuo, navodi se na sajtu "OceanGate". Kako bi posjetili olupinu, putnici ulaze u podmornicu Titan, kojoj treba oko 2 sata da zaroni do Titanika.
Za razliku od podmornica koje isplovljavaju iz luke i koriste svoje energente, ova vrsta plovila mora da ima matični brod sa koga uranja i na koji se vraća. "OceanGate" je za ovu priliku unajmio kanadski brod "Polar Prince", koji je ledolomac srednje veličine i koji je prije koristila kanadska obalska straža.
Američka obalska straža navela je da je "Polar Prince" izgubio kontakt sa podmornicom Titan oko sat i 45 minuta nakon što je počela zaron prema olupini Titanika.
Titan može da zaroni 4.000 metara, ima 9 hiljada kilograma ali i ima i balaste, kako bi mogao da pluta čim dođe do dna, navela je kompanija u čijem je vlasništvu. Napravljen je, između ostalog od titanijuma i dokazano je da može da izdrži ogroman pritisak dubine okeana. Kada su podnijeli zahtev za ekspedicije, u maju 2021, naveli su da Titan ima "do sada neviđene bezbjednosne kvalitete" i da je do tog momenta imao 50 probnih zarona, čak i do dubina istovjetnim onima na kojoj se nalazi Titanik, u dubinama Bahama i uz hiberbaričnu komoru.
Tokom ekspedicije 2022, OceanGate je prijavio da je bilo problema sa baterijom na prvom zaronu, pa je morala da se ručno zakači za platformu odakle je zaplovila. Zbog onoga što je kompanije nazvala "malom štetom" koja je tom prilikom učinjena, otkazan je drugi zaron.
Britanski putnički brod Titanik potonuo je 1912. u prvom putovanju, nakon što je udario u santu leda. Poginulo je više od 1.500 ljudi. Ova priča ovjekovečena je mnogim knjigama, ali i u blokbasteru iz 1997. "Titanik".
Stručnjaci: Spasioci se suočavaju sa teškoćama
Alister Grejg, profesor pomorskog mašinstva u Londonu, naveo je da ova vrsta plovila ima najčešće teret, koji može da ispusti u slučaju nužde, kako bi isplovila na površinu.
"Ako je bilo propusta u napajanju i/ili komunikaciji, ovo se moglo desiti, i plovilo bi onda isplovilo na površinu i čekalo da bude pronađeno", naveo je Grejg.
Drugi scenario je da je podmornica popustila pod pritiskom, u tom slučaju nije dobra prognoza, dodao je on.
"Ako se spustila na morsko dno i ne može da se vrati koristeći sopstveni pogon, opcije su vrlo limitirane. Čak iako je podmornica skroz sačuvana, ako je ispod neke dubine, vrlo malo plovila može da zaroni tako duboko, a sigurno neće moći ronioci", kaže profesor. Smatra da čak i ako dođu do tih dubina, teško da će moći da se zakače za podmornicu.
Kris Peri, britanski admiral u penziji, rekao je za Sky News da je spasilačka misija vrlo teška operacija.
"Sama priroda morskog dna je vrlo valovita. Titanik leži u rovu, i ima dosta olupina okolo. Pokušaj da se sonarom napravi razlika i nađe tačan dio gdje bi bila podmornica će biti dosta težak", naveo je admiral Peri.
