“Mislim da je moguć sporazum oko toga šta će se desiti ukoliko Priština prekine ovaj moratorijum koji je bio uspostavljen ovim Vašingtonskim sporazumom na traženje novih priznanja ili članstva u međunarodnim organizacijama, i čini mi se, pošto je Srbija pre svega u tom procesu traženja otkazivanja priznanja se oslanjala na pomoć Moskve, da je vrlo verovatno bilo govora i o tome.”
Jelica Kurjak, bivša ambasadorka Srbiej u Moskvi, smatra da suštinskih razlika između aktuelne vlasti u Srbiji i Rusije u gledanju na kosovski problem praktično nema i da se tu Moskva isključivo vodi svojim dugoročnim strateškim ciljevima:
“Rusija uvek izgovara ono što želite, ono što želi vaš narod – mi ćemo to podržati, ma šta bilo. E sad, zna se šta Rusija podržava, šta ne podržava. Rusija ne podržava nezavisnost Kosova, to neće uraditi, Rusija ne podržava ulazak Srbije u NATO, to neće promeniti stav. I njen odnos prema eventualnom ili politici ulaska Srbije u EU takođe nije eksplicitan da, nije eksplicitno ne. Ako to vama odgovara, i nama odgovara.”
Po pitanju Bosne i Hercegovine postoji najveće neslaganje Beograda i Moskve, ne samo o poziciji visokog predstavnika Kristijana Šmita, smatra Igor Novaković. Po njegovom mišljenju Rusiji je u interesu očuvanje Republike Srpske, ali ne i bilo kakvo rešenje koje bi bilo proizvedeno ili nametnuto od strane Zapada bez ikakvog uplitanja Rusije:
“Ja nemam utisak da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u principu osoba koja mnogo utiče na Dodikove kontakte sa Moskvom, na njihove zajedničke pristupe koje imaju. Čini mi se da je pre Vučić zainteresovan za održavanje stabilnosti i za smirivanje tenzija. A da je Dodiku u principu u samoj Bosni Moskva glavni saveznik, pre svega što se tiče politike oko visokog predstavnika i svih elemenata koji se tamo dešavaju”.
