Mjanmar je u previranjima otkako je hunta preuzela vlast 1. februara i pritvorila Suu Kyi i druge visoke članove njene stranke, pokrećući svakodnevne proteste i borbe između oružanih snaga i gerilskih snaga manjina i milicija.
Suu Kyi (75) bi se 14. juna trebalo suditi zbog optužbi za kršenje propisa o korona virusu tokom kampanje za izbore na kojima je pobijedila prošlog novembra, kao i za posjedovanje nelicenciranih voki-tokija.
Očekuje se da će prvo suđenje trajati do kraja jula, rekao je njen advokat.
Nobelovka Suu Kyi takođe se suočava s drugim ozbiljnijim optužbama, uključujući namjeru podstrekivanja, kršenje zakona o službenoj tajni i optužbe za prihvatanje 600.000 američkih dolara i 11,4 kilograma zlata od bivšeg glavnog ministra Jangona.
Njen pravni tim porekao je bilo kakvo pogrešno postupanje Suu Kyi dok je njen glavni advokat Khin Maung Zaw nazvao najnovije optužbe za korupciju "apsurdnim".
Phil Robertson, zamjenik direktora za Aziju Human Rights Watcha, rekao je da su optužbe sa kojima se Suu Kyi suočava "lažne i politički motivisane" i da od njih "treba odustati, što bi rezultiralo njenim trenutnim i bezuslovnim oslobađanjem".
Vojska kaže da je vlast preuzela silom jer je stranka Suu Kyi na izborima pobijedila prevarom birača, što je optužbu koju su prethodna izborna komisija i međunarodni posmatrači odbacili.
Mjanmarske sigurnosne snage ubile su najmanje 862 osobe tokom suzbijanja protesta od puča, podaci su aktivističke grupe Asocijacije za pomoć političkim zatvorenicima, iako hunta osporava taj broj.
