Nepovoljni ekonomski pokazatelji bi mogli da utiču i na očekivanja da ECB počne da podiže referentnu kamatu ove godine, ocjenjuje AP. Statistička agencija Evropske unije saopštila je danas da su maloprodajne cijene u decembru, s padom cijena energenata, na godišnjem nivou porasle 1,6 odsto, što je najmanje u posljednjih osam mjeseci.
S druge strane, istraživanje kompanija za finansijske informacije IHS markit pokazalo je da je privreda eurozone u decembru jedva imala rast, pošto su i protesti "Žutih prsluka" uticali na privrednu aktivnost u eurozoni. IHS markit je danas saopštio da je njegov indeks nabavki u privredi, koji mjeri ekonomske aktivnosti u proizvodnji i uslužnom sektoru, pao u decembru na 51,1 poena s 52,7 prethodnog meseca.
Decembarski rast u eurozoni je, prema tom indeksu, bio najmanji rast u više od četiri godine. Ako bi sličan pad usijledio u januaru, eurozona bi išla ka recesiji, pošto sve ispod 50 poena ukazuje na smanjenje privrede.
Prema Eurostatu, decembarska inflacija na godišenjem nivou u eurozoni je najniža od aprila. Pad inflacije je posljedica nižih cijena energenata. Na godišnjem nivou u decembru je rast cijena energenata bio 5,5 odsto, dok je u novembru bio 9,1 odsto.
Ne računajući cijene nestabilnih proizvoda, osnovna inflacija je jedan odsto.
ECB, koja je prošlog mjeseca okončala program otkupa obveznica, želi da inflacija bude nešto ispod dva odsto.
Referentna kamata ECB-a je godinama na nuli kako bi se podstakli rast i inflacija. Bert Kolejn, ekonomista u kompaniji ING, rekao je da s padom inflacije, ECB možda neće podići referentnu kamatu, kako je planirano za ovo ljeto, prenio je AP.
Kris Vilijamson, ekonomista u IHS markitu, rekao je da je privreda eurozone ponovo prebacila u nižu brzinu na kraju 2018., s rastom znatno manjim od visokih stopa na početku godine. On je dodao da kompanije ne očekuju brz skok u potražnji usljed zabrinutosti oko predstojećeg izlaska Velike Britanije iz Evropske unije, globalnih trgovinskih tenzija i nestabilnosti na finansijskim tržištima.
