"Mi pažljivo pratimo situaciju. Povećali smo naše prisustvo, posebno na sjeveru. A glavna poruka je da i Priština i Beograd treba da se suzdrže od akcija koje mogu dodatno eskalirati situaciju ili povećati tenzije i uzdržati se od zapaljive retorike. A Priština i Beograd treba da se angažuju u dijalogu koji vodi EU", poručio je generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg.
On je potvrdio da su drugog dana sastanka ministara odbrane zemalja NATO, tenzije na sjeveru Kosova bile jedna od glavnih tema rasprave.
Šef Sjeveroatlantskog saveza je poručio da Beograd i Priština treba da shvate da NATO i Evropska unija rade ruku pod ruku jer imaju zajedničku odgovornost "na Zapadnom Balkanu uopšte, a na Kosovu posebno".
"Povećano vojno prisustvo NATO-a podržavaju diplomatske i političke napore Evropske unije. Imali smo Evropsku uniju na sastanku, i mislim da je dobro vidjeti da u teškoj i izazovnoj situaciji na Kosovu, na Zapadnom Balkanu, u Bosni i Hercegovini, NATO I EU zapravo bliskije sarađuju, i to već dugo vremena”, naglasio je Jens Stoltenberg.
NATO je pojačao prisustvo vojnika na Kosovu u okviru mirovne misije KFOR poslije napada 24. septembra u selu Banjska kod Zvečana na sjeveru Kosova.
Policiju Kosova je napala grupa naoružanih i uniformisanih lica. Tada je poginuo jedan kosovski policajac, a kasnije su u razmjeni vatre ubijena i trojica napadača srpske nacionalnosti. Zvanična Priština je za napad u Banjskoj optužila Beograd i predsjednika Aleksandra Vučića, što je Srbija negirala.
Milan Radoičić, bivši potpredsjednik najveće stranke kosovskih Srba, Srpske liste, preuzeo je odgovornost za organizaciju i napad u Banjskoj. Priveden i saslušan 3. oktobra, a dan kasnije Viši sud je donio odluku da ga pusti iz pritvora, uz mjeru zabrane napuštanja teritorije Srbije.
