Linkovi

HAMILTON: Zapad posustao u pružanju pomoći Zapadnom Balkanu


Daniel Hamilton, ekspert Škole za napredne međunarodne studije Univerziteta Johns Hopkins u Washingtonu

Administracija Donalda Trumpa nema mnogo vremena za Balkan, smatra Danijel Hamilton, ekspert Škole za napredne međunarodne studije Univerziteta Johns Hopkins u Washingtonu. Ugledni poznavalac evropskih prilika, takođe nije uvjeren da će Washington, pa ni evropske prijestonice uložiti dovoljno truda da ubrzaju proces euroatlantske integracije preostalih zemalja Zapadnog Balkana.

Hamilton, koji se po svojim oštrim ocjenama izdvaja od drugih balkanologa, kaže da SAD pod predsjednikom Trumpom nema vremena da se bavi regionom.

“Administracija pokušava da prebaci pitanje Zapadnog Balkana Evropi, dok Evropljani i ne posvećuje mnogo vremena tom regionu. Važni američki zvaničnici koji poznaju taj teren, otpušteni su. Jednostavno nema nikoga na visokom nivou, ko se bavi isključivo pitanjima Balkana. Ni američko prisustvo u tom regionu nije naročito veliko i ograničava se na Kosovo, što je od ključne važnosti sa stanovišta tamošnjeg međunarodnog prisustva, ali nedovoljno da bi Amerika mogla da bilo šta promijeni.”

Stvari ne stoje ništa bolje ni sa evropskim blokom, nastavlja Hamilton:

Kancelarka Merkel je u proteklih nekoliko godina pokušavala da preduzme više za taj region, ali odnedavno odustaje od toga. Britanci, druga važna zemlja koja se bavila tim pitanjem, uskoro neće biti članica nijedne institucije Evropske unije. Francuska nije nikada ni igrala naročito veliku ulogu. Sticajem okolnosti Austrija se angažovala, ali njen uticaj je nedovoljan da bilo šta sprovede."

U međuvremenu, uticaj vanevropskih zemalja je pojačan, kaže naš sagovornik.

I to ne samo ruski uticaj, uključujući uticaj države, ali i ruskog organizovanog kriminala. Kinezi su takođe neobično mnogo zainiteresovani za ulaganja u Evropi. Islamske države su ostvarile znatan uticaj u Bosni i drugim dijelovima regiona. Turska je takođe angažovana iz sopstvenih razloga, ne uvijek u sklopu zapadnog pristupa. Pored toga političke vrhuške u većini zemalja u osnovi kradu od sopstvenog stanovništva i služe se državnim polugama da se održe na vlasti “

Građani Zapadnog Balkana postali su cinični prema dugotrajnom obećanju da će u dogledno vrijeme postati dio evropske matice, tvrdi Hamilton i dodaje:

“Po završetku oružanih sukoba 1990-tih, poslije tragedije u Bosni i rata na Kosovu, međunarodna zajednica je preduzimala niz projekata za pomirenje i poslijeratnu obnovu tih zemalja. Od tada je prošlo previše vremena.”

Zapadnom Balkanu i dalje je neophodan udruženi angažman sa obje strane Atlantika, zaključio je Hamilton.

Vaše mišljenje:

Prikažite komentare

XS
SM
MD
LG