Glavni zužilac Tužilaštva Bosne i Hercegovine Goran Salihović ovog je tjedna u Washingtonu, gdje je imao susrete sa visokim dužnosnicima američkih pravosudnih i sigunosnih institucija. Svakako najznačajniji su razgovori sa zamjenikom glavnog tužioca Sjedinjenih Država Jamesom Cole-om, američkim ambasadorom za pitanja ratnih zločina Stephenom Rappom i direktorom ureda za međunarodnu borbu protiv narkotika i provedbu zakona Williamom Brownfieldom.
Ključne teme razgovora bile su, ovisno o sagovornicima, dalje procesuiranje predmeta ratnih zločina, borba protiv korupcije i organiziranog kriminala i očuvanje samostalnosti pravosudnog sistema u Bosni i Hercegovini.
Kroz razgovore o tim pitanjima bila je naglašavana i praktična svrha boravka glavnog tužioca. O tome je gospodin Salihović rekao:
„Svrha mog boravka je da, u suštini, prezentiram situaciju u pravosuđu BiH, da upoznam relevantne američke zvaničnike o situaciji u Tužilaštvu BiH, da tražim određenu pomoć... finansijsku, materijalnu, moralnu... znači da se pomogne pravosuđu BiH, naročito Tužilaštvu u pogledu ratnih zločina, u pogledu borbe protiv organizovanog kriminala, trgovine ljudima i u pogledu korupcije.“
Podrška i spremnost na potrebnu pomoć američke strane posebno je izražena za procese privođenja pravdi onih koji su ratovima na prostorima bivše Jugovslavije počinili ratne zločine. Govoreći o tome, gospodin Salihović je istakao:
„Vrijeme ističe. 20 godina je prošlo od početka rata. Žrtve umiru, zločinci umiru.... Javnost očekuje, očekuje međunarodna zajednica, očekuje Evropska unija, očekujemo svi da se to pitanje polako privede kraju. I Haški tribunal se zatvara i ja jednostavno vidim rješenje, pored toga što smo prenijeli određeni broj predmeta na entitete, da moramo ojačati kapacitete Tužilaštva u pogledu procesuiranja ratnih zločina i tu smo u suštini dobili smo saglasnost Evropske komisije da se taj segment ojača. Velika stvar, i to je ovdje, u Sjedinjenim Državama, pozdravljeno je regionalna saradnja. To je sporazum koji smo potpisali sa Srbijom za procesuiranje ratnih zločinaca. Trećeg juna potpisaćemo sporazum i sa Hrvatskom. Ja planiram da takav sporazum napravimo i sa Crnom Gorom. To oni strašno pozdravljaju. Znači... pokušavamo na sve načine da privedemo pravdi sve one koji su počinili zločine.“
Slučaj Budimir, posljednji u nizu slučajeva korupcije za koju se sumnjiče istaknuti političari i zvaničnici u Bosni i Hercegovini, bio je povod za pitanje koliko su Tužilaštvo Bosne i Hercegovine, i pravosudni sistem u cjelini, spremni i osposobljeni da se bore protiv tog zla:
„Što se tiče naše volje i toga da želimo da radimo.... mićemo raditi. Ali moramo biti realni da mi nemamo dovoljno kapaciteta. Isto tako moramo biti realni da li to niži nivoi mogu da rade. Mislim da oni pogotovo nemaju snage da rade. Mogu vam jedno reći sigurno... da što se tiče nas može biti procesuiran bilo ko, da su svi pred zakonom jednaki, da... ako imamo dokaza... mi ćemo ući u postupak, a ako nemamo, nećemo ići u procesuiranje da ne znam od nas traži procesuiranje. Znači, ne možemo, i ne želimo, nikog optuživati ako nemamo dokaza. Ako imamo dokaze, mi ćemo ići. I to treba da bude svima jasno. Ja mogu odgovorno da kažem, što se tiče Tužilaštva BiH, da mi nemamo nikakav pritisak od politike, da nemamo inače nikakv pritisak, da normalno radimo svoj posao.... Jedini pritisak, ako to možemo zvati pritisak... a to imamo svi... je finansijski pritisak. Ali moramo dijeliti sudbinu svih građana BiH.“
Na pitanje o američkoj zaintersiranosti da se očuva i dalje jača neovisnost pravosudnog sistema u BiH, naravno i Tužilastva, kao i uopće o nužnosti da taj sistem bude neovisan, gospodin Salihović je odgovorio:
„To je neupitno. Ta podrška postoji i američki zvaničnici podržavaju neovisno pravosuđe, podržavaju neovisan izbor i razrješenje, podržavaju ono na čemu i Evropska komisija i Evropska unija isnsistiraju... da izbor tužilaca i predsjednika sudova mora biti neovisan. I ja stojim kod toga da ne možemo imati, u ovom momentu, ni političke sudove, ni politička tužilaštva, da bi to bio korak unazad od 20 godina.... Mi moramo ići u pravcu toga da je pravosuđe treći stub vlasti, da smo potpuno ravnopravni, da moramo biti ravnopravni sa izvršnom i zakonodavnom vlašću. I tu nema dileme. To je jedan standard od kojeg se može odstupiti, ali ako želimo u Evropsku uniju, ako želimo dalje... opet ćemo morati doći na taj standard. Kada dođemo pred vrata Evropske unije, tražiće se od BiH da ima neovisno pravosuđe. Puno je uloženo u pravosudnu reformu da bi se sve to pustilo da propadne“ – istakao je na kraju razgovora za Glas Amerike Goran Salihović, glavni tužilac Tužilaštva Bosne i Hercegovine.
Ključne teme razgovora bile su, ovisno o sagovornicima, dalje procesuiranje predmeta ratnih zločina, borba protiv korupcije i organiziranog kriminala i očuvanje samostalnosti pravosudnog sistema u Bosni i Hercegovini.
Kroz razgovore o tim pitanjima bila je naglašavana i praktična svrha boravka glavnog tužioca. O tome je gospodin Salihović rekao:
„Svrha mog boravka je da, u suštini, prezentiram situaciju u pravosuđu BiH, da upoznam relevantne američke zvaničnike o situaciji u Tužilaštvu BiH, da tražim određenu pomoć... finansijsku, materijalnu, moralnu... znači da se pomogne pravosuđu BiH, naročito Tužilaštvu u pogledu ratnih zločina, u pogledu borbe protiv organizovanog kriminala, trgovine ljudima i u pogledu korupcije.“
Podrška i spremnost na potrebnu pomoć američke strane posebno je izražena za procese privođenja pravdi onih koji su ratovima na prostorima bivše Jugovslavije počinili ratne zločine. Govoreći o tome, gospodin Salihović je istakao:
„Vrijeme ističe. 20 godina je prošlo od početka rata. Žrtve umiru, zločinci umiru.... Javnost očekuje, očekuje međunarodna zajednica, očekuje Evropska unija, očekujemo svi da se to pitanje polako privede kraju. I Haški tribunal se zatvara i ja jednostavno vidim rješenje, pored toga što smo prenijeli određeni broj predmeta na entitete, da moramo ojačati kapacitete Tužilaštva u pogledu procesuiranja ratnih zločina i tu smo u suštini dobili smo saglasnost Evropske komisije da se taj segment ojača. Velika stvar, i to je ovdje, u Sjedinjenim Državama, pozdravljeno je regionalna saradnja. To je sporazum koji smo potpisali sa Srbijom za procesuiranje ratnih zločinaca. Trećeg juna potpisaćemo sporazum i sa Hrvatskom. Ja planiram da takav sporazum napravimo i sa Crnom Gorom. To oni strašno pozdravljaju. Znači... pokušavamo na sve načine da privedemo pravdi sve one koji su počinili zločine.“
Slučaj Budimir, posljednji u nizu slučajeva korupcije za koju se sumnjiče istaknuti političari i zvaničnici u Bosni i Hercegovini, bio je povod za pitanje koliko su Tužilaštvo Bosne i Hercegovine, i pravosudni sistem u cjelini, spremni i osposobljeni da se bore protiv tog zla:
„Što se tiče naše volje i toga da želimo da radimo.... mićemo raditi. Ali moramo biti realni da mi nemamo dovoljno kapaciteta. Isto tako moramo biti realni da li to niži nivoi mogu da rade. Mislim da oni pogotovo nemaju snage da rade. Mogu vam jedno reći sigurno... da što se tiče nas može biti procesuiran bilo ko, da su svi pred zakonom jednaki, da... ako imamo dokaza... mi ćemo ući u postupak, a ako nemamo, nećemo ići u procesuiranje da ne znam od nas traži procesuiranje. Znači, ne možemo, i ne želimo, nikog optuživati ako nemamo dokaza. Ako imamo dokaze, mi ćemo ići. I to treba da bude svima jasno. Ja mogu odgovorno da kažem, što se tiče Tužilaštva BiH, da mi nemamo nikakav pritisak od politike, da nemamo inače nikakv pritisak, da normalno radimo svoj posao.... Jedini pritisak, ako to možemo zvati pritisak... a to imamo svi... je finansijski pritisak. Ali moramo dijeliti sudbinu svih građana BiH.“
Na pitanje o američkoj zaintersiranosti da se očuva i dalje jača neovisnost pravosudnog sistema u BiH, naravno i Tužilastva, kao i uopće o nužnosti da taj sistem bude neovisan, gospodin Salihović je odgovorio:
„To je neupitno. Ta podrška postoji i američki zvaničnici podržavaju neovisno pravosuđe, podržavaju neovisan izbor i razrješenje, podržavaju ono na čemu i Evropska komisija i Evropska unija isnsistiraju... da izbor tužilaca i predsjednika sudova mora biti neovisan. I ja stojim kod toga da ne možemo imati, u ovom momentu, ni političke sudove, ni politička tužilaštva, da bi to bio korak unazad od 20 godina.... Mi moramo ići u pravcu toga da je pravosuđe treći stub vlasti, da smo potpuno ravnopravni, da moramo biti ravnopravni sa izvršnom i zakonodavnom vlašću. I tu nema dileme. To je jedan standard od kojeg se može odstupiti, ali ako želimo u Evropsku uniju, ako želimo dalje... opet ćemo morati doći na taj standard. Kada dođemo pred vrata Evropske unije, tražiće se od BiH da ima neovisno pravosuđe. Puno je uloženo u pravosudnu reformu da bi se sve to pustilo da propadne“ – istakao je na kraju razgovora za Glas Amerike Goran Salihović, glavni tužilac Tužilaštva Bosne i Hercegovine.
