Transparency International je nedavno objavio izvještaj o korupciji u Evropskoj uniji i njenim institucijama, uključujući i Evropski parlament. U tom izvještaju, prvom do sada o korupciji unutar Evropske unije, konstatirani su brojni nedostaci, nesposobnosti i nemogućnosti predupređivanja jednog od najraspostranjenijih grijehova savremenog svijeta.
Najkraći zaključak izvještaja je da u institucijama i u legislativi Evropske unije ima jako mnogo prostora i rupa kroz koje mogu proći i veće i manje nezakonostiti ističe Mark Perara, vodeći istraživač Transparency Internationala i dodaje:
"Analizirajući sistem Evropske unije identificirali smo veliki broj nedostataka, od nejasnog procesa donošenja odluka do jako slabe tranparentnosti u procesima lobiranja. Takođe smo uočili nužnost poboljšanja osnova za sprečavanje sukoba interesa prilikom donošenja odluka na visokim nivoima odlučivanja. Krupan nedostak je i zaštita uposlenika institucija Evropske unije koji progovore o unutarnjim nepravilnostima. Tu zaštitu smatramo ključnom u identificiranju koruptivnih radnji i postupaka. I sankcije za korupciju su jako slabe."
Jedan od najčešćih puteva korupcije je lobiranje, uticanje izvana na odluke koje donose čelnici i tijela Evropske unije. U izvještaju Transparency Internationala se konstatuje da je sadašnja regulativa o odnosu lobista i zvaničnika Evropske unije jako, jako slaba. Takvu konstataciju potvrđuje i Jakob Kirkegaard, analitičar instituta za međunarodnu ekonomiju Peterson:
"Apsolutni je imperativ institucija Evropske unije, koja je odgovorna za najveći dio zakonske regulative na gotovo cijelom evropskom kontinentu, da lobiranje precizno regulira. Znajući moć lobiranja i uticaj lobista na donošenje odluka i zakona mislim da je neprihvatljivo za bilo koje demokratsko društvo nemati preciznu regulativu o tome."
U mnogim zemljama predsjednici država i vlada, poslanici i ministri zakonima su obavezani da obznane njihovo imovinsko stanje na osnovu čega bi se procjenjivalo da li su tokom mandata, jednostavno rečeno, pošteno obavljali funkcije. Mark Perara i to izdvaja kao još jedan problem unutar Evropske unije:
"Poslanici Evropskog parlamenta i funkcioneri Evropske komisije imaju obavezu da prezentiraju njihovo finansijsko stanje. Međutim, nismo našli evidenciju koja upućuje da su informacije o njihovom finansijskom stanju prije, za vrijeme i poslije mandata i službe u institucijama Evropske unije analizirane i verificirane."
Jakob Kirkegaard ocjenjuje da će za Evropsku uniju biti teško da ojača anti-koruptivne zakone i procedure:
"Ako bi u Evropskoj uniji zaista željeli ići do samog dna, morali bi revidirati i reformirati i sam sporazum o formiranju te zajednice. To bi bio ogroman i mukotrpan politički proces u koji institucije i zakonodavna tijela Evropske ne mogu uskočiti lakomisleno.“
Istraživanja mišljenja javnosti pokazuju da oko 70 procenata građana zemalja, članica Evropske unije, misli da su instucije i mehanizmi Evropske unije ranjivi kada je u pitanju korupcija. I to je, uz izvještaj Transparency Internationala, razlog više da institucije i zvaničnici Evropske unije suze rizike od korupcije prije nego ti rizici prerastu u korupcijske skandale.
Najkraći zaključak izvještaja je da u institucijama i u legislativi Evropske unije ima jako mnogo prostora i rupa kroz koje mogu proći i veće i manje nezakonostiti ističe Mark Perara, vodeći istraživač Transparency Internationala i dodaje:
"Analizirajući sistem Evropske unije identificirali smo veliki broj nedostataka, od nejasnog procesa donošenja odluka do jako slabe tranparentnosti u procesima lobiranja. Takođe smo uočili nužnost poboljšanja osnova za sprečavanje sukoba interesa prilikom donošenja odluka na visokim nivoima odlučivanja. Krupan nedostak je i zaštita uposlenika institucija Evropske unije koji progovore o unutarnjim nepravilnostima. Tu zaštitu smatramo ključnom u identificiranju koruptivnih radnji i postupaka. I sankcije za korupciju su jako slabe."
Jedan od najčešćih puteva korupcije je lobiranje, uticanje izvana na odluke koje donose čelnici i tijela Evropske unije. U izvještaju Transparency Internationala se konstatuje da je sadašnja regulativa o odnosu lobista i zvaničnika Evropske unije jako, jako slaba. Takvu konstataciju potvrđuje i Jakob Kirkegaard, analitičar instituta za međunarodnu ekonomiju Peterson:
"Apsolutni je imperativ institucija Evropske unije, koja je odgovorna za najveći dio zakonske regulative na gotovo cijelom evropskom kontinentu, da lobiranje precizno regulira. Znajući moć lobiranja i uticaj lobista na donošenje odluka i zakona mislim da je neprihvatljivo za bilo koje demokratsko društvo nemati preciznu regulativu o tome."
U mnogim zemljama predsjednici država i vlada, poslanici i ministri zakonima su obavezani da obznane njihovo imovinsko stanje na osnovu čega bi se procjenjivalo da li su tokom mandata, jednostavno rečeno, pošteno obavljali funkcije. Mark Perara i to izdvaja kao još jedan problem unutar Evropske unije:
"Poslanici Evropskog parlamenta i funkcioneri Evropske komisije imaju obavezu da prezentiraju njihovo finansijsko stanje. Međutim, nismo našli evidenciju koja upućuje da su informacije o njihovom finansijskom stanju prije, za vrijeme i poslije mandata i službe u institucijama Evropske unije analizirane i verificirane."
Jakob Kirkegaard ocjenjuje da će za Evropsku uniju biti teško da ojača anti-koruptivne zakone i procedure:
"Ako bi u Evropskoj uniji zaista željeli ići do samog dna, morali bi revidirati i reformirati i sam sporazum o formiranju te zajednice. To bi bio ogroman i mukotrpan politički proces u koji institucije i zakonodavna tijela Evropske ne mogu uskočiti lakomisleno.“
Istraživanja mišljenja javnosti pokazuju da oko 70 procenata građana zemalja, članica Evropske unije, misli da su instucije i mehanizmi Evropske unije ranjivi kada je u pitanju korupcija. I to je, uz izvještaj Transparency Internationala, razlog više da institucije i zvaničnici Evropske unije suze rizike od korupcije prije nego ti rizici prerastu u korupcijske skandale.
