Referendum je posljednji primjer evropskih zemalja koje traže bliže odbrambene veze sa saveznicima kao odgovor na rusku invaziju na Ukrajinu. Danski referendum dolazi nakon istorijskih poteza Švedske i Finske za pridruživanje NATO-u.
Oko 4,2 miliona danskih birača ima pravo glasa na referendumu. Ankete su to pokazale podršku oko 40 posto.
"Svijet se mijenja, i to ne na dobar način. Moramo stajati zajedno i jačati saradnju koja jača našu sigurnost", rekao je Jakob Ellemann-Jensen, lider opozicione Liberalne stranke.
Nedavne ankete su pokazale da je oko 20 posto birača ostalo neodlučno po ovom pitanju.
Odricanje znači da Danska nije učestvovala u raspravama EU o odbrambenoj politici, njenom razvoju i sticanju vojnih sposobnosti i zajedničkim vojnim operacijama, poput onih u Africi i Bosni i Hercegovini.
Na referendumu 1993. Danska je takođe odustala od saradnje u EU pravosuđu i unutrašnim poslovima, zajedničkoj valuti i državljanstvu. Odustajanje od državljanstva, u kojem se navodi da evropsko državljanstvo neće zamijeniti nacionalno državljanstvo, od tada je postalo irelevantno jer su druge članice kasnije zauzele isti stav.
Danski birači su 2000. godine odlučili da ostanu izvan eurozone, a 15 godina kasnije glasali su za zadržavanje izuzeća za pravosuđe i unutrašnjih poslova.
Pridruživanje Danske odbrambenoj politici EU imalo bi relativno skroman uticaj na evropsku sigurnosnu arhitekturu, posebno u poređenju sa ulaskom Švedske i Finske u NATO. Ali, Christine Nissen, istraživačica s Danskog instituta za međunarodne studije, rekla je da su oba poteza "dio iste priče" i da će ojačati vojnu saradnju na kontinentu suočenom s ratom u Ukrajini.
Glavni učinak napuštanja dosadašnjeg pristupa bio bi da bi danski zvaničnici mogli ostati u prostoriji kada kolege iz EU raspravljaju o temama odbrane, a danske snage mogle bi učestvovati u vojnim operacijama EU-a.
Jedna od osnivačica NATO-a, Danska je ostala po strani napora EU-a da izgradi zajedničku sigurnosnu i odbrambenu politiku paralelno s transatlantskim NATO savezom. Bio je to jedan od četiri isključivanja na kojima su Danci insistirali prije usvajanja Ugovora EU iz Maastrichta, koji je postavio temelje političke i ekonomske Unije.
