Dan kasnije, 20. novembra šef NATO-a sastat će se sa zvaničnicima Bosne i Hercegovine.
Bosna i Hercegovina je 2010. godine pozvana da se pridruži Akcionom planu za članstvo (MAP), što predstavlja prvi korak ka prijemu, ali istovremeno ne prejudicira bilo kakvu odluku o budućem članstvu.
U okviru Akcionog plana za članstvo, saradnja zemlje sa NATO je strukturisana kroz Program reformi Bosne i Hercegovine, koji navodi reforme koje vlada namjerava da preduzme i olakšava pružanje podrške NATO-a ovim naporima.
U prethodnim medijskim istupima Stoltenberg je izjavljivao da Bosna i Hercegovina, zajedno s Gruzijom i Moldavijom, spada u zemlje koje zaslužuju posebnu pažnju NATO-a.
Lideri država NATO su polovinom jula poručili zemljama Zapadnog Balkana da je region od strateškog značaja za alijansu, te potvrdili posvećenost sigurnosti i stabilnosti Zapadnog Balkana.
Na taj način su podržali reforme koje jačaju težnje zemalja u regionu ka NATO i Evropskoj uniji, navedeno j u završnom dokumentu 11. jula, na kraju prvog dana samita koji je održan u litvanskom glavnom gradu, Vilnijusu.
"Nastavićemo da unaprijeđujemo naš politički dijalog i praktičnu saradnju u cilju podrške reformama, regionalnom miru i sigurnosti i suprotstavljanju zlonamjernom uticaju, uključujući dezinformacije, hibridne i sajber pretnje, koje predstavljaju državni i nedržavni akteri", poručili su lideri najveće vojne organizacije.
Inače, Stoltenbergu je mandat generalnog sekretara produžen do oktobra 2024., a na toj funkciji je od 2014. godine.
