Sinoć je američkom senatoru i članu senatskog Odbora za spoljnopolitička pitanja, Chuck Hegelu dodeljena evropska nagrada za liderstvo u transatlantskim odnosima. Ova nagrada se svake godine dodeljuje istaknutim ličnostima s obe strane Atlantika koje promovišu dijalog za jačanje evropsko-američkih odnosa. Nagradu senatoru Hegelu predao je visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu i bezbjednosnu politiku, Javier Solana. Svečanost je pratila naša koleginica Jela Jevremović, koja je gospodina Solanu zamolila za mišljenje o aktuelnim pitanjima u transatlantskim odnosima i problemima jugoistočne Evrope. Javier Solana koji je i sam dobitnik nagrade za transatlantsko liderstvo 2000. godine, naglasio je sinoć predanost Evropske Unije održavanju bliskih transatlantskih veza: SOLANA: “U jeku iračke krize neki su posumnjali u vJerodostojnost transatlantskih veza. Drugi dovode u pitanje zajedničke interese i vrijednosti dvije strane Atlantika. Dozvolite mi da kažem da griješe, da su griješili i nastavljaju da griješe.”
Gospodin Solana je takođe ukazao da će, bez obzira na unutarevropske podjele povodom Iraka, projekat proširenja i konsolidovanja Evropske Unije biti uspješan:
SOLANA: “Evropska interna neslaganja ne znače da je formiranje jedinstvene spoljne i bezbjednosne politike nerealan cilj niti da je osuđen na propast. Naprotiv, nedavni događaji su samo podvukli koliko je potrebno da usvojimo snažniju zajedničku spoljnu politiku da bi mogli da pomognemo našim američkim prijateljima. Usvajanje novog evropskog ustava takođe bi doprinjelo jačanju naše zajedničke akcije. To što još uvek nije usaglašen tekst Ustava ne treba nikog da razočara. Mogu da garantujem da ćemo i taj cilj ostvariti”.
Za Sjedinjene Države ne postoji važniji savez od partnerstva sa Evropom, rekao je Chuck Hegel. Po njegovim rečima, problemi sa kojima je svijet suočen mogu se rješavati samo udruženim američko-evropskim nastojanjima. Republikanski senator je takođe istakao važnost da projekat Evropske Unije uspije, i u tom kontekstu napomenuo da podjele unutar Evropu nisu u interesu Evrope, kao ni Amerike. A, kako je rekao Javier Solana, podjela Evrope na “novu” i “staru”, ne samo što je neodrživa, već je i vještačka:
SOLANA: “Lično ne smatram da postoji taj problem. Takva podjela je vještačka. Kako reći da je Rim stari a Prag novi, ili obrnuto reći da je Prag stari a Rim novi, sa tako dugom istorijom? Praviti podjele te vrste nije naročito mudro. Te zemlje su u nedavnoj prošlosti bile pod diktaturom, ali zna se da su i druge evropske zemlje tokom dugih istorijskih perioda prolazile kroz diktature. Smatram da je od mnogo važnije da gradimo zajednički pogled u budućnost, a ne da analiziramo prošlost”.
U Briselu je u petak usvojena nova strategija evropske bezbjednosti, čiji je autor Javier Solana. Po njegovim rečima:
“To je zapravo kolektivna analiza svih zemalja Evropske Unije o današnjim problemima u svijetu. Zemlje Evrope tradicionalno vrše takve analize ponaosob, međutim, ovo je prvi put da je Unija kolektivno analizirala međunarodne izazove i načine na koje možemo da ih riješimo. Razmatramo globalna pitanja, poput terorizma, nefunkcionalnih država, siromaštva, nestašice prirodnih resursa i njihove preraspodjele. Predložili smo i način njihovog rješavanja, što se inače može postići samo putem udruženog, kolektivnog napora. Te probleme ne može da riješi nijedna zemlja sama za sebe, niti grupa zemalja. Oni se mogu riješiti jedino zajedničkim nastojanjem grupe vodećih zemalja sveta”.
“Ne, svaka zemlja ima sopstvene snage. Mi takođe sarađujemo u okviru NATO-a. Međutim, biće trenutaka kada ćemo morati da preuzmemo svoj dio tereta u bezbjednosnom domenu i želimo da budemo spremni za to. Mi smo već bezbjednosno angažovani u Kongu i na Balkanu gdje namjeravamo da preuzmemu još veću odgovornost. Smatram da time doprinosimo održavanja ravnoteže unutar transatlantskog saveza. JEVREMOVIĆ: “Kada je riječ o Balkanu, to je dio Evrope koji još uvijek nije sasvim stabilan. Šta još treba preduzeti?
SOLANA: “Moramo istrajati. Stvari su mnogo bolje nego što su bile. Juče sam boravio u Skoplju, posetio sam Beograd i stvari izgledaju bolje. No, još preostaje potpuna stabilizacija tih zajednica, koje su od kraja 90-tih prolazile kroz ogromnu traumu. Međutim, napori koji se ulažu u stabilizaciju područja moraju biti postojana, a na nama leži odgovornost da budu dalje nastavljena.”
