Hapšenje i izručenje Ratka Mladića i Radovana Karadžića Haškom tribunalu, bio je najveći prioritet administracije predsjednika Klintona, ali taj cilj nije ostvaren. Čak i danas, i Karadžić i Mladić, kao i hrvatski general Gotovina nalaze se na slobodi. Bivši američki ambasador za pitanja ratnih zločina, Dejvid Šefer, u razgovoru za naš program kaže da je nacionalni interes Srbije i Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Hrvatske da ta trojica optuženika budu u najskorije vrijeme uhapšena i da njima bude suđeno u Haškom tribunalu.
Njima trojici se mora suditi u Hagu i mora se učiniti sve što je moguće da oni budu uhapšeni i izručeni Tribunalu. Mislim da je ti u interesu naroda Srbije i Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Hrvatske. Međutim, to ne bi trebalo da označi i kraj rada Tribunala za ratne zločine počinjne u bivšoj Jugoslaviji, jer još uvijek veliki broj optuženih - kako haških pritvorenika, tako i bjegunaca – čija se suđenja moraju okončati. Smatram da bi bila velika greška – ukoliko bismo na bilo koji način izolovali pomenutu trojicu najvavažnijih optuženika koji su u bjekstvu i saopštili da se rad tribunala za ratne zločine Hagu okončava, čim njih trojica budu uhapšeni i izručeni. Tribunal bi trebalo da okonča posao tek kada se završe sudski procesi protiv najozloglašenijih optuženika. Ako se kaže da sudskim procesom protiv Mladića, Karadžića i Gotovine pred Haškim tribunalom, taj tribunal završava svoj mandat, onda se time podriva rad Tribunala, jer je veliki broj optuženih protiv kojih se proces takođe mora okončati. Moramo da završimo cjelokupan, a ne samo dio posla, kaže ambasador Šefer, koji trenutno predaje na Pravnom institutu Univerziteta Džordžtaun.
VOA: U razgovoru za Glas Amerike, ambasador Šefer objašnjava i da bi, ukoliko Kardžić, Mladić i Gotovina, ne budu uhapšeni – to moglo – ne samo da dodatno uslovljava finansijsku, već i političku podršku Zapada Beogradu, Sarajevu i Zagrebu.
Naši prijatelji na Balkanu moraju da shvate da apsolutno nije moguće da vlada Sjedinjenih država, ili vlade zemalja NATO i Evropske unije – Srbiji na primjer progledaju kroz prste kada je u pitanju slučaj Mladića. Vrlo je teško bilo kom zapadnom političaru da objasni zbog čega podržava Beograd, dok istovremeno Beograd ne ispunjava ključni zahtjev – a to je upravo slučaj generala Mladića. Takva pitanja, pogotovo kada je riječ o bilateralnim odnosima Beograda sa Vašingtonom i zapadnim zemljama uopšte, ne mogu ostati otvorena, jer to politički posmatrano nije moguće. Dok god se taj i slični problemi ne riješe, pomoć i podrška biće uslovljavani. Prosto zbog toga što bi - u suprotnom - Zapad bio optuživan za dvoličnost i licemjerje», kaže ambasador Šefer i ističe da bi, upravo zbog toga, slučaj generala Gotovine mogao da ugrozi prijem Hrvatske i NATO i Evropsku uniju.
«Hrvatska bi to pitanje trebalo da pokuša da vidi iz perspektive vlada država članica NATO i Evropske unije. Ako vlada nema mogućnost da uhapsi i izruči najtraženijeg bjegunca, onda se zaključuje da ta vlada ne može biti vlada države koja je članica NATO-a ili Evropske unije. I NATO i Evropska unija snažno podržavaju koncept vladavine zakona, tako da je praktično nemoguće da zatvore oči pred činjenicom da se optuženici slobodno kreću po Hrvatskoj, Srbiji i Crnoj Gori ili Bosni i Hercegovini», kaže profesor Šefer.
VOA: Američki ambasador za pitanja ratnih zločina u admnistraciji predsjednika Klintona, takođe ocjenjuje da je međunarodna zajednica mogla mnogo više da pomogne lokalnom pravosuđu na Balkanu, kako bi pojedinim optuženicima za ratne zločine već sada moglo da se sudi i pred nacionalnim sudovima. Tu prije svega mislim na pomoć tim državama da ojačaju međusobnu saradnju, da stvore kvalitetne programe zaštite svjedoka i reformišu pravosuđe na način da se povjerenje u sudije i tužioce ne dovodi u pitanje. Međutim, gledajući sa ove distance potrebno je još mnogo toga da se uradi – pogotovo kada su u pitanju program zaštite svjedoka i međudržavna razmjena dokaznog materijala - da bi sudovi u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj uopšte mogli procesuirati slučajeve koji se odnose na ratne zločine. Zbog toga je vrlo važno da Međunarodni tribunal za bivšu Jugoslaviju i dalje funkcioniše i da se saradnjom tog suda sa lokalnim pravosuđem takođe ubrza proces prenosa postupaka protiv optuženih za ratne zločine na nacionalne sudove», kaže Dejvid Šefer.
VOA: Govoreći o potencijalno skorijim procesima pred lokalnim sudovima - bivši ambasador Sjedinjenih Država kaže da bi uz kvalitetan međunarodni monitoring i veću pomoć donatora, nacionalni sudovi poput državnog suda u Sarajevu - mogli da organizuju procese protiv optuženih za ratne zločine
«Obećano je 18 miliona dolara za unapredjenje Suda u Sarajevu, čime se svakako povećavaju mogućnosti tog suda da sudi optuženim za ratne zločine. U Bosni i Hercegovini i Srbiji i Crnoj Gori već su i vođeni neki procesi protiv optuženih za ratni zločin. Donatorska konferencija na kojoj bi se skupio novac za unapredjenje suda u Srbiji, još nije organizovana, a to bi bio vrlo važan podstrek pravosuđu u Srbiji. Sudije, tužioci, proces zaštite svjedoka... sve to su veliki troškovi sudskog procesa, čak i za medjunarodne standarde. Tako da mislim da bi donatorska konferencija za sud u Beogradu bila od velike pomoći, ali dok Mladić ne bude izručen Hagu, biće teško Vašingtonu, Londonu ili bilo kome da pozovu na donatorsku konferenciju za sud u Beogradu.
