Povratak izbjeglica, hvatanje ratnih zločinaca , kažnjavanje krijumčara, kao i osiguravanje zaštite žrtvama krijumčarenja su polja najčešćeg kršenja ljudskih prava u BiH-smatra Elizabeth Andersen iz Human Rights Watch-a i dodaje:
Andersen: Kršenje ljudskih prava koje pogađa najveći broj ljudi u BiH je čitav niz prepreka koje onemogućavaju povratak izbjeglica. Radi se o vrlo ozbiljnom i kompliciranom problemu. Takodjer smo zasigurno zabrinuti za nastavak slobode za ljude koji su počinili zločine tokom sukoba u BiH , kao i za njihovo nekažnjavanje, dok se naša treća zabrinutost najviše odnosi na kršenja ljudskih prava u procesu trgovine ljudima, kao i na nedostatak pravne zaštite za žrtve krijumčarenja. Problem povratka izbjeglica je vrlo složen, i zasigurno jedna od njegovih komponenti jest odgovornost za počinjene ratne zločine, to što narodi širom bivše Jugoslavije jedni druge drže kolektivno odgovornim za počinjene zločine. Proces u kome će se utvrditi ko je za što odgovoran je najbolji način da se ovakvo gledanje okonča , a što će imati potom utjecaj na političku situaciju, povratak izbjeglica i tako dalje.
VOA:Spomenuli ste i krijumčarenje. Protekle sedmice je deset vojnika SFOR-a optuženo za trgovinu ženama.Kako komentirate efikasnost međunaordne zajednice i lokalnih političara po tom pitanju?
Andersen: Krijumčarenje je kao što sam naglasila , takodjer veoma ozbiljan problem, i odgovornost za takve ilegalne aktivnosti se mora utvrditi , bez obira da li se radi o vojnicima međunarodne zajednice ili lokalnim krijumčarima. Ne bi smjelo biti dvostrukog standarda . Kažnjavanje krijumčara bi trebao biti prioritet kako lokalnih vlasti tako i međunarodne zajendice- zaključuje direktorica Human Rights Watcha za Centralnu Aziju i Evropu Elisabeth Andersen.
