Među učesnicima skupa Instituta ASPEN biće generalni sekretar NATO-a, George Robertson, bivši američki državni sekretar Madeleine Albright, bivši američki savetnik za nacionalnu bezbednost Zbignjev Brzezinski , predsednik Češke Vaclav Havel, bivši premijer Švedske, Karl Bildt. Povodom tog skupa i samog samita NATO-a u Pragu razgovarali smo sa direktorom Instituta Aspen, Jefreyem Gedminom. Po njegovim riječima, samit NATO-a u Pragu je verovatno najvažniji samit u više decenija na kojem će lideri te organizacije doneti odluku o velikom proširenju saveza, raspravljati o daljoj ulozi NATO-a -- ne samo u post-hladnoratovskom periodu, već u periodu nakon terorističkih napada na Sjedinjene Države prošle godine -- i takođe razgovarati o kapacitetima pojedinih članica i njihovom doprinosu Severno-atlantskom savezu. Kriterijumi za prijem sedam novih članica razlikuju se od prethodnih, kada je naglasak bio na demokratizaciji i reformi u zemljama postkomunističke Istočne Evrope. Kao i prilikom prijema Češke, Mađarske i Poljske -- kaže Džefri Gedmin -- poziv za učlanjenje je rezultat političke odluke. Rumunija i Bugarska će biti primljene uglavnom zbog svog strateškog položaja:
GEDMIN: “Sada se u još većoj meri radi o političkoj odluci, jer se očigledno ima u vidu nova vrsta pretnje, koja dolazi iz određenog dela sveta -- a to je Bliski Istok, Zaliv, Centralna Azija. Znamo da postoje ćelije u Sjedinjenim Državama i širom Evrope. Kad govorite o pretnji ekstremističkog Islama i pogledate na mapu, više nije aktuelna linija koja je razdvajala Zapadni od ostalog sveta u vreme Hladnog rata. Pojavio se novi strateški centar u svetu. Svakako, geografski položaj će biti od presudnog uticaja, ali to nije jedini kriterijum. Položaj zemalja kao što su Rumunija i Bugarska igrao je važnu ulogu i ranije, a sada pogotovo”. Upitan da li će NATO igrati ulogu u mogućoj vojnoj akciji protiv Iraka, gospodin Gedmin kaže da to nije izvesno jer NATO, sastavljan od 19 članica, donosi odluke na bazi konzensusa. Međutim, kapaciteti NATO saveza bi mogli odigrati ulogu u takvoj akciji, smatra direktor instituta Aspen:
GEDMIN: “Sredstava i kapaciteti NATOa, kao i baze koje Sjedinjene Države imaju u zemljama članicama, očigledno bi igrali ulogu u eventualnom napadu. Ali, još uvek se ne zna šta će se dogoditi. NATO je organizacija zasnovana na konzensusu i Sjedinjene Države mogu imati vodeću ulogu, ali ne mogu da diktiraju. Moramo saslušati šta druge članica saveza imaju da kažu u predstojećem periodu pred moguću akciju protiv Iraka.” Jefrrey Gedmin je takođe upozorio da novo-primljene članice NATO-a pored prava imaju i obaveze. “Demokratske zemlje imaju obavezu da se odazovu pozivu da učestvuju u ratu protiv terorizma”, kaže Gedmin, koji je podsetio da je slična situacija bila prilikom prijema prvih istočnoevropskih zemalja u NATO:
GEDMIN: “Prilikom poslednjeg proširenja, kada su primljene Poljska, Češka i Mađarska dogodio se konflikt, odnosno intervencija na Kosovu. Lideri tih zemalja su svojim sugrađanima objašnjavali da je ulazak u NATO bio pitanje bezbednosti zemlje, ali da to članstvo iziskuje i određene obaveze i rizike i vrlo realne troškove.” Ukoliko NATO ne bude pokazao spremnost da se transformiše u organizaciju koja će pomoći Sjedinjenim Državama da se brani od nove opasnosti globalnog terorizma, američki Kongres -- koji odobrava sredstva -- očigledno će izgubiti interes za savez, kaže naš sagovornik:
GEDMIN: “Dolazimo na veoma važno pitanje, pitanje globalne pretnje današnjice. Za vreme Hladnog rata postojala je zajednička pretnja, koje sada mislim da nema. I to će pitanje da se talasa pod površinom samita u Pragu ove nedelje. Da li vidimo zajedničku pretnju na isti način? Nastojaćemo da prevaziđemo taj jaz. Ali ukoliko Evropljani ne žele da NATO bude uključen u ovu borbu na način na koji to žele Sjedinjene Države, američki interes za Severnoatlantski savet će biti sve manji”. Dvodnevna konferencija u institutu Aspen trebalo bi da pruži priliku bivšim visokim američkim i evropskim funkcionerima, kao i pozvanim analitičarima i komentatorima, da razmotre upravo to pitanje -- rekao je u zaključku našeg razgovora, izvršni direktor Instituta Aspen.
