Evropska komisija je danas objavila kompletan program oporavka i izlaska Evropske unije iz finansijske i ekonomske krize. Kratkoročno, plan je spasiti radna mjesta i obnoviti povjerenje u funkcionisanje finansijskog sektora i slobodnog tržišta uopšte. Dugoročno, namjera evropskih planera je da se "pametnim investicijama" podstakne razvoj i dugoročni prosperitet.
Evropski plan, danas prezentiran u Briselu, uključuje i fiskalni stimulans u visini od 200 milijardi eura. Eksperti Evropske komisije predlažu da se nacionalni troškovi za socijalne programe dovedu na evropski nivo, te da se više investira u mala i srednje velika preduzeća, kao i da se bolje zašitite oni koji su ostali bez posla.
Govoreći o programu predsjednik Evropske komisije Manuel Barroso je, između ostalog, rekao:
"Mislim da bi bila potpuna greška za Evropsku komisiju ako bi predložila uniformni odgovor, kada znamo da, ne samo da su u pitanju veoma različite polazne tačke, već i različita okruženja. Ono što smatram važnim je da predlažemo ukupne efekte od 200 milijardi eura fiskalnog stumulansa , što je, više ili manje, jedan i po procenat bruto-nacionalnog dohotka EU. Takođe predlažemo koordiniranu akciju između fiskalnog stimulansa na nacionalnim nivoima i onoga što mi možemo da učinimo preko evropskih fondova".
Tako bi ukupna svota jednokratne finansijske injekcije ipak bila podijeljena - oko 170 milijardi bi došlo izdvajanjem 1,2 odsto bruto-nacionalnog dohotka, dok bi ostatak, od 30 milijardi eura obezbijedila EU i Evropska investicijska banka .
O povodima za takav korak komesar EU za ekonomske poslove Joaquin Almunia je kratko rekao:
"Ekonomske prognoze su sve gore, rizici koje smo prepoznali u našoj analizi početkom ovog mjeseca su se ostvarili, finansijska kriza još nije prošla…. Sve su to veoma dobri razlozi za današnje prezentiranje našeg plana".
Plan obnove predviđa i partnerstvo između privatnog i javnog sektora, kako bi se, pored ostalog, razvijale nove, čiste tehnologije, uključujući i evropski plan “zelenog” automobila. Tu bi se utrošilo barem 5 milijardi eura.Za racionalnije trošenje energije Evropljani su spremni izdvojitijednu milijardu, dok je za inicijativu nazvanu "tvornice budućnosti” osigurano investiranje od najmanje jedne i po milijarde eura.Evropska komisija je danas pozvala države-članice i da se izjasne na koji način namjeravaju, koristeći sredstva fiskalnog stimulansa, zaustaviti osipanje budžeta. Uz to, od njih se traži i doprinos ukupnom planu stabilizacije.
