Evropa se suočava sa dramatičnim demografskim promjenama - natalitet je sve manji a starosna dob njenog stanovništva sve veća, stari su sve stariji, a mladi ne rađaju dovoljno djece...
Demografi u zemljama Evropske unije upozoravaju da će se broj radno aktivnog stanovništva dodatno smanjiti do kraja ove decenije i pozivaju na javnu debatu u iznalaženju načina da se uhvate u koštac sa tom vrstom demografske krize. Prema njihovim prognozama, 30 odsto odraslih će do 2050. godine biti stariji od 65 godina. Ovakve prognoze prate i upozorenja da će sve manji broj radno-aktivnog stanovništva ugroziti penzione fondove i pozivi vladama zemalja-članica da starijim ljudima obezbijede veću radnu fleksibilnost i ne podstiču ih prijevremeno penzionisanje.
Jos Berghman, profesor socijalne politike na univerzitetu Leuven u Belgiji, kaže:
”Kada bi svi radno aktivnim bilo dozvoljeno da rade do 65. godine života, onda to i ne bi bili tako veliki problemi.“
Jedna od solucija su imigranti. U Evropskoj uniji procjenjuju da će u narednih 40 godina biti potrebno 56 miliona radnika na privremenom radu da bi se neutralizirale posljedice malog nataliteta. Svjesni tog problema, u Evropskoj komisiji su predložilili uvođenje ”plave karte“, radne vize kojom bi se kvalifikovani radnici privukli u Evropu.
Philip Bushill-Matthews, član odbora za zapošljavanje u Evropskom parlamentu, takav potez podržava.
”Problem nedostatka radne snage ne rješava, i neće riješiti, to što neki stariji ljudi žele duže raditi, ili što neki mladi ljudi žele ostvarivanje povoljnijih mogućnost da imaju više djece.“
Svi građani zemalja Evrpopske unije se ne slažu sa stavom da vlade imaju pravo tražiti da mladi Evropljani imaju više djece.
Jedna od njih je i Corinne Maier, francuska spisateljica i majka dvoje djece.
Njena knjiga ”Bez djece: 40 razloga da nemate djecu“ izazvala je kontraverzne reakcije u Francuskoj jer dovodi u pitanje, kako ona kaže, propagiranje većeg nataliteta.
”Nisam baš sigurna da mi treba da plaćamo veće poreze da bi mlade majke mogle da imaju više djece. Ako nam treba više radne snage, onda bi možda trebalo vrata otvoriti ljudima iz drugih zemlja i pozvati ih da dođu raditi u Evropi.“
Ali, čak i ako se natalitet poveća, gospodin Bushill-Matthews upozorava da će trebati više generacija da se ”isprave“ sadašnji nepovoljni demografski trendovi. Stoga će i parlament Evropske unije uskoro razmatrati da li je veći broj useljenika u EU zaista neizbježan. Ako odgovor na to krupno pitanje bude pozitivan i na parlamentarnom nivou, planovi Evropske unije da privuče kvalifikovane radnike mogu biti ostvarivani uz određene teškoće ili ograničenja zbog istovremenih nastojanja da se spriječe pokušaji ilegalnog useljavanja.
