Moskva je odmah osudila izjavu Zelenskog i upozorila da bi stav Kijeva o Alijansi mogao dodatno da pogorša situaciju u Donbasu, gdje je povećano nasilje prethodnih dana.
Pentagon je odbio da komentariše zahtjev ukrajinskog predsjednika, dok je portparolka Bijele kuće Jen Psaki saopštila da Ukrajina dugo ima aspiracije da postane članica NATO-a i da je Bidenova administracija o tome razgovarala sa Kijevom.
"Snažno ih podržavamo, angažovani smo...ali tu odluku donosi NATO", rekla je Psaki na konferenciji za novinare.
Proruski separatisti se od 2014. godine bore protiv ukrajinskih snaga u Donbasu, a u konfliktu je prema navodima Kijeva poginulo 14.000 ljudi. Ukrajina je saopštila da su još dva vojnika poginula u utorak dok je Zelenski, u odvojenom saopštenju, naveo da su od početka godine poginula 24 pripadnika ukrajinskih snaga.
"NATO je jedini način da se okonča rat u Donbasu", poručio je Zelenski generalnom sekretaru Alijanse Jensu Stoltenbergu, navodi se u saopštenju iz kabineta ukrajinskog predsjednika.
Dodaje se da bi Akcioni plan za članstvo Ukrajine "bio pravi signal za Rusiju". Zelenski je takođe zatražio od članica NATO-a da ojačaju vojno prisustvo u regionu Crnog mora.
Stoltenberg je tvitovao da je telefonom razgovarao sa Zelenskim da bi izrazio "ozbiljnu zabrinutost zbog ruskih vojnih aktivnosti u i okolini Ukrajine i aktuelnih kršenja primirja".
Ukrajina je pokrenula diplomatsku ofanzivu da bi ojačala podršku zapadnih zemalja i NATO-a u sporu sa Rusijom oko Donbasa, a od kraja marta upozorava na nagomilavanje ruskih snaga. Rusija je saopštila da je raspoređivanje trupa odbrambeni potez i da bi miješanje Alijanse pogoršalo situaciju.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da oni koji žive u istočnoj Ukrajini ne bi prihvatili članstvo zemlje u NATO-u i da bi ta retorika mogla da dodatno destabilizuje region Donbasa. Šef diplomatije Sergej Lavrov rekao je tokom posjete Indiji da je Rusija zabrinuta zbog izjava u Kijevu i da je u kontaktu sa evropskim zemljama tim povodom.
Konflikt u Donbasu izbio je poslije ruske aneksije Krima 2014. godine. Ukrajina i zapadne zemlje ističu da Rusi naoružavaju, predvode i finansiraju separatiste u tom regionu. Moskva odbacuje optužbe o miješanju. Dogovor o primirju je postignut 2015. godine, ali sporadične borbe i nasilje nikada nisu prestali.